„Виб” Станиславу Томићу

Станиславу Томићу, најбољем младом сатиричару у прошлој години, уручена је престижна „Вибова награда”, у просторијама „Политике”, а повељу, плакету и новачни износ лауреат је примио од председника жирија Дејана Патаковића и члана жирија Петра Мићковића, уредника Викенд издања „Политике”. По традицији, признање се уручује о Вибовом рођендану, који, према Томићевим речима, прославља слободу и сатиру. Томић је двадесети млади сатиричар, лауреат награде са именом Владимира Булатовића Виба, а први „с леве стране Дрине”, то јест из Републике Српске. Одлуку су донели и Драгутин Минић Карло, уредник „Сатирикона” у „Политици”, Александар Чотрић и Владимир Драмићанин.

У образложењу жирија, које је прочитао Чотрић, садржане су информације о томе да је Станислав Томић (1986, Тузла), „нови Станислав Јежи Лец”, дипломирани филозоф на докторским студијама у Београду, професор у зворничкој гимназији. Томић је заступљен у „Антологији балканског афоризма”, антологији афоризама о спорту „Дриблинг духа”, добитник је „Сатиричног пера” на Међународном фестивалу хумора и сатире у Бијељини.

– Афоризми Станислава Томића задивљују зрелошћу, вишесмисленошћу, обухватношћу, универзалношћу порука и озбиљношћу критике друштвених проблема. Његове мисли су болни подсмех, критички суд о збивањима код нас и у свету, промишљање о вредностима и осуда глупости. Томићеве реченице вешто су грађене и пуне су парадокса – рекао је Чотрић.

Уз захвалност „Политици”, лауреат је прочитао неколико афоризама који ће ускоро бити објављени у његовој новој књизи, а затим је подсетио и на оне из књиге „Зло, наопако и обрнуто” (2011):

– Која је код нас граница сиромаштва – државна.

– Диоген је некад свећом тражио човека, данас може само да му запали свећу.

– Ако су опасни типови у моди, нека се носе.

– Кад ја почнем да пишем романе, живот ће почети да пише афоризме. – Полажемо сву наду у ову земљу, сахрана је у току.

– Кад уђемо у НАТО, имаћемо прилику да учествујемо у сопственом бомбардовању.

– Ако неко окрене слику вође, биће зло и наопако.

– Отац је глава породице, а мајка не зна где јој је глава.

– Кад би било што на уму то на друму, возио бих мерцедес.

– Мој ђед је био партизан – и главом и брадом.

Била је ово још једна прилика за подсећање на Вибову сатиричну прозу и афоризме, које је прочитао драмски уметник Срба Милин.