„Vib” Stanislavu Tomiću

Stanislavu Tomiću, najboljem mladom satiričaru u prošloj godini, uručena je prestižna „Vibova nagrada”, u prostorijama „Politike”, a povelju, plaketu i novačni iznos laureat je primio od predsednika žirija Dejana Patakovića i člana žirija Petra Mićkovića, urednika Vikend izdanja „Politike”. Po tradiciji, priznanje se uručuje o Vibovom rođendanu, koji, prema Tomićevim rečima, proslavlja slobodu i satiru. Tomić je dvadeseti mladi satiričar, laureat nagrade sa imenom Vladimira Bulatovića Viba, a prvi „s leve strane Drine”, to jest iz Republike Srpske. Odluku su doneli i Dragutin Minić Karlo, urednik „Satirikona” u „Politici”, Aleksandar Čotrić i Vladimir Dramićanin.

U obrazloženju žirija, koje je pročitao Čotrić, sadržane su informacije o tome da je Stanislav Tomić (1986, Tuzla), „novi Stanislav Ježi Lec”, diplomirani filozof na doktorskim studijama u Beogradu, profesor u zvorničkoj gimnaziji. Tomić je zastupljen u „Antologiji balkanskog aforizma”, antologiji aforizama o sportu „Dribling duha”, dobitnik je „Satiričnog pera” na Međunarodnom festivalu humora i satire u Bijeljini.

– Aforizmi Stanislava Tomića zadivljuju zrelošću, višesmislenošću, obuhvatnošću, univerzalnošću poruka i ozbiljnošću kritike društvenih problema. Njegove misli su bolni podsmeh, kritički sud o zbivanjima kod nas i u svetu, promišljanje o vrednostima i osuda gluposti. Tomićeve rečenice vešto su građene i pune su paradoksa – rekao je Čotrić.

Uz zahvalnost „Politici”, laureat je pročitao nekoliko aforizama koji će uskoro biti objavljeni u njegovoj novoj knjizi, a zatim je podsetio i na one iz knjige „Zlo, naopako i obrnuto” (2011):

– Koja je kod nas granica siromaštva – državna.

– Diogen je nekad svećom tražio čoveka, danas može samo da mu zapali sveću.

– Ako su opasni tipovi u modi, neka se nose.

– Kad ja počnem da pišem romane, život će početi da piše aforizme. – Polažemo svu nadu u ovu zemlju, sahrana je u toku.

– Kad uđemo u NATO, imaćemo priliku da učestvujemo u sopstvenom bombardovanju.

– Ako neko okrene sliku vođe, biće zlo i naopako.

– Otac je glava porodice, a majka ne zna gde joj je glava.

– Kad bi bilo što na umu to na drumu, vozio bih mercedes.

– Moj đed je bio partizan – i glavom i bradom.

Bila je ovo još jedna prilika za podsećanje na Vibovu satiričnu prozu i aforizme, koje je pročitao dramski umetnik Srba Milin.