Жене и даље дискриминисане у парламенту

Иако су жене присутне у парламентарном животу Србије више од две деценије и даље слушамо мизогине коментаре наших колега који систем обавезних квота за жене на изборним листама преводе реченицом „она заузима моје место”. Нажалост, предрасуде да су само мушкарци богом дани за политику нису уклоњене самом чињеницом да је у деветом скупштинском сазиву свако треће место припало жени, истакла је Гордана Чомић, посланица у Скупштини Србије.

Њено мишљење веома уверљиво поткрепљују резултати истраживања под називом „Жене у парламенту – само квота или стварни утицај”, које је спровела коалиција цивилног друштва средствима УСАИД-а, као део иницијативе „Отвореног парламента”. Представљајући податке из овог истраживања, координаторка иницијативе „Отворени парламент” Дубравка Грчић истакла је да жене теже улазе у посланичке кругове, мање су заступљене на положајима шефова посланичких група, председника одбора и чланова међународних организација, а готово су искључене из питања безбедности, финансија и економије.

„Свака пета посланица која је учествовала у овом истраживању пожалила се да њихове колеге износе коментаре и шале на њихов рачун, али и на чињеницу да не постоји механизам жалбе на такво понашање. Истраживање је показало да је пет одсто посланица навело да су биле непосредно изложене искуству неједнаког третмана у парламенту, 16 одсто њих је навело да не може да оцени да ли је доживело такво искуство, док су само три посланице навеле да су биле дискриминисане више пута”, истакла је Дубравка Грчић.

Анализирајући листе странака које ће учествовати на парламентарним изборима 16. марта, истраживачи „Отвореног парламента” закључили су да су поштоване законом прописане квоте о 30 одсто жена на изборним листама, али су скренули пажњу на чињеницу да су умањене шансе жена да уђу у парламент, јер се њихов број на листама повећава тек од стотог места на листи.

Истраживач Ксенија Ракић нагласила је да је значајан помак у заступљености жена у парламенту и њиховој већој улози у законодавним и контролним функцијама парламента донело оснивање Женске парламентарне мреже као неформалне мреже у парламенту, коју чине све посланице из свих посланичких група. Она је додала да је ово истраживање показало да се и посланици и посланице слажу да је потребно даље повећање удела жена у парламенту, као и да принцип квота треба проширити на извршну власт у којој је тренутно само 9,3 одсто жена.