Строга хијерархија

У Србији има 105 општинских и 25 окружних тужилаштава, а ради и пет окружних тужилаштава која су измештена са Космета. Специјално тужилаштво за организовани криминал је само посебан део Окружног тужилаштва у Београду. Сви они су под капом Републичког јавног тужилаштва, које је на врху ове строго уређене хијерархије. Тужилаштво за ратне злочине Републике Србије је посебна државна институција, самостални орган, независан и од Републичког јавног тужилаштва, због специфичне области.

Поред шефова тужилаштава, у Србији ради око 700 заменика тужилаца. Све њих бира Скупштина Србије, на предлог Високог савета правосуђа. Шефови тужилаштава, осим специјалног, немају мандат, док се заменици бирају на период од осам година и могу бити поново бирани.

Међутим, по новом Уставу, односно када са њим буде усклађен нови Закон о тужилаштву, биће обрнуто – заменици ће имати сталну функцију, док ће мандат јавних тужилаца бити орочен на шест година уз могућност да буду поново бирани. Заменике ће само први пут бирати Скупштина, и то на период од три године, а касније ће их нови правосудни орган, Државно веће тужилаца, бирати доживотно. Јавне тужиоце ће Скупштина убудуће бирати на предлог владе.

Да би терминологија била јаснија, треба прецизније рећи да се тужиоцима називају они који су на челу тужилаштава, општинских, окружних, републичког, па тако кажемо општински тужилац у Панчеву Бранислава Вучковић, окружни тужилац у Нишу Светлана Савовић, специјални тужилац Миљко Радисављевић, вршилац дужности републичког тужиоца Слободан Радовановић. Сва тужилаштва су "јавна", па зато ова одредница опстаје само у званичној комуникацији.

На подручју једног окружног тужилаштва може радити више општинских тужилаштава, а у Београду је специфична ситуација јер има чак пет централних градских тужилаштава, па зато кажемо, на пример, трећи општински тужилац Гордана Чолић или четврти општински тужилац Биљана Радовановић. Тужилачке функције пишу се малим почетним словом, а називи тужилаштава великим словом, на пример Прво општинско јавно тужилаштво у Београду.

У Окружном тужилаштву у Београду ради око 50 заменика, а у другим окружним, као и у општинским тужилаштвима, има знатно мање заменика, онолико колико је потребно с обзиром на месну надлежност. Број заменика у сваком тужилаштву одређен је законом. Строго хијерархијски гледано, јавни тужилац и његови заменици су у истом односу као председник суда и судије, иако се то не може поредити јер је тужилаштво само странка у поступку пред судом, и то она странка на којој је терет доказивања. Пред судским већем се готово никада не појављује лично шеф тужилаштва, већ његови заменици, на пример заменик специјалног тужиоца Јован Пријић. Сви они пред судом, у име државе, заступају јавну тужбу односно оптужницу, испод које су потписани именом и презименом као заменици тужиоца.

Заменици су подређени тужиоцу, а он вишем тужиоцу који може, између осталог, да издаје такозвана обавезна упутства о поступању нижег тужиоца у одређеним предметима, као што је био случај у предмету "земунаца", када је тадашњи окружни тужилац Раде Терзић издао обавезно упутство четвртом општинском тужиоцу да предложи укидање притвора.

Према новом Законику о кривичном поступку, који још није ступио на снагу, тужилаштво ће од суда преузети водећу улогу у фази истраге, дакле оној фази кривичног поступка пре подизања оптужнице и суђења.

– Тужиоци сматрају да их нема довољно да би успешно руководили истрагом, као и да немају довољно техничких средстава, па чак ни довољно просторија за тај посао, али држава треба да обезбеди те услове. Полиција је Закоником дефинисана као сервис јавног тужилаштва, што значи да тужилац може да тражи од полиције да му помогне у спровођењу истраге. Тренутно, по неким подацима из праксе, сматра се да су само Специјално тужилаштво за организовани криминал и Тужилаштво за ратне злочине кадровски и технички довољно оспособљени да могу да руководе истрагом – каже др Милан Шкулић, професор правног факултета у Београду и шеф радне групе која је написала Законик о кривичном поступку.