Европа отвара врата нашим текстилцима

Са оствареним повећањем од око 15 одсто, извоз произвођача текстила, одеће, коже и обуће у 2013. години премашио је милијарду евра, саопштила је државна статистика. Укупном прошлогодишњем робном извозу земље од 14,6 милијарди долара овај сектор прерађивачке индустрије допринео је са 7,2 одсто.

У статистичким табелама може се прочитати и да су произвођачи текстила, одеће, коже и обуће у спољној трговини у прошлој години остварили суфицит од 58,2 милиона долара.

Таман кад су је многи већ сахранили, изгледа да се српска текстилна индустрија, као феникс, поново диже из пепела.

– Судећи по позивима трговаца одећом и обућом, Европа се полако враћа српској модној индустрији – тврди Милорад Васиљевић, секретар Удружења за индустрију текстила, одеће, коже и обуће Привредне коморе Србије.

– Поруџбине из европских модних метропола све су учесталије у последње две године. Европа зна да ми радимо квалитетно. Уговарање робе, за наредне сезоне, у последњих неколико дана тражили су нам купци из Шведске, Немачке, Русије, Пољске и Француске. Они би да купе готову одећу и обућу, а не да уговарају такозване лон послове, односно јефтино шивење од њиховог материјала.

У Удружењу текстилаца, кожара и обућара ПКС ових дана је мобилно стање. Једна руска компанија најавила је велику поруџбину и дуготрајну сарадњу. Уместо да женску одећу увозе из Немачке, Руси хоће да је купују у Србији. Сада би добродошле велике фабрике које је угасила погрешна приватизација. Али, од кукњаве нема вајде.

– Радимо на томе да на овом послу удружимо шест мањих произвођача – каже Васиљевић.

Повратак Европе нашим произвођачима одеће и обуће, али и њиховим конкурентима на Балкану, неће бити кратког даха, тврди наш саговорник. Зато држава треба да помогне ту индустрију.

– У Хрватској, БиХ, Бугарској и Румунији порези и доприноси на зараде запослених у овом сектору индустрије мањи су од 40 одсто, а у Србији око 65 процената. Реч је о нето извозницима који запошљавају женску радну снагу. Смањивањем ових дажбина и одобравањем подношљивих кредита за куповину опреме, на пример из Фонда за развој или на неки други начин, овај сектор би био конкурентнији, број запослених би могао да се удвостручи, а многи произвођачи из „сиве зоне” легализовали би своје пословање – указује Васиљевић.

Да та индустрија заслужује већу подршку говори и податак да је лане била наш трећи извозник, иза произвођача друмских возила – 2,17 и електричних машина – 1,12 милијарди долара. Захваљујући државним субвенцијама по радном месту и споразумима о слободној трговини са земљама које чине тржиште од милијарду људи, Србија је и у овом сектору индустрије привукла више правих страних директних инвестиција. Своје фабрике су овде изградиле компаније из Италије, Аустрије и Немачке. Најављују се и нове.

– Турски инвеститор је у Лесковцу недавно почео да гради фабрику за одећу од џинса у којој ће запослити 400 радника, а италијански „Вали” и немачки „Фалке” траже локације за нове фабрике чарапа у којима ће посао добити око 2.000 људи – каже Васиљевић.

– Извоз чарапа у 2013. години вредео је 275 милиона долара, са оствареним суфицитом од 215 милиона долара.

Да српска модна индустрија може и знатно више говори и податак да је извоз текстила и одеће из Бугарске у 2013. години достигао вредност од 1,8 милијарди евра, док је наш извоз одеће и обуће износио око 792 милиона евра.

Званична статистика каже да се производњом текстила, одеће и обуће у Србији бави око 1.800 фирми и да запошљавају око 30.000 људи, а у ПКС тврде да одећу и обућу нелегално производи још око 60.000 људи. Нелегалан увоз и трговина и даље цветају, упркос готово вишедеценијским обећањима надлежних да ће их свести на подношљиву меру.

По званичној статистици, плате шнајдера, кожара и обућара традиционално су најниже. Према извештају за прошлу годину, у производњи коже и предмета од коже 23.241 динар у просеку, а у производњи одевних предмета – 23.771 динар.

Васиљевић каже да се власници текстилних и обућарских фирми од Новог Пазара до Суботице жале да тешко долазе до радника и инжењера. Тврди да је просечна месечна зарада доброг шивача у Новом Пазару у противвредности 500 евра, а они најбољи и најпродуктивнији зарађују и двоструко више.

„Јумко” – највећа брига

Штрајк 1.700 текстилаца у „Јумку” морио је протеклих дана и секретара њиховог удружења Васиљевића, који је на овој дужности од почетка године.

Поред тога што су одбили да раде док им се не овере здравствене књижице и не исплати још једна плата, штрајкачи одбијају да финској армији испоруче 12.000 сашивених јакни и 10.000 панталона. По уговору, финска војска очекује да им се сашије још 10.000 јакни.

– Да није било штрајка у „Јумку” за финску армију шило би се до краја 2016. године – каже Васиљевић.

– Због штрајка је од уговора за шивење униформи одустала и једна фирма из Пољске. Сада траже партнера у БиХ и Хрватској.