Искоренити корупцију у здравству

Заказивање операција катаракте и ортопедских интервенција за 2020. годину,  вишемесечно чекање на преглед скенером и магнетном резонанцом или на зрачну терапију, немогућност да се дође до специјалисте, потрага за лековима неопходним за живот, полупразан државни фонд због слабе контроле уплате доприноса – само су неки од горућих проблема посусталог српског здравства са чијом ће реформом морати да се ухвати укоштац будућа влада.

Проблеми нису нови, а треба рећи да нико до сада није био спреман да их решава. То није урадила садашња влада коју пре свега чине напредњаци и социјалисти, ни пређашња чију је окосницу чинила Демократска странка, па ни ранија влада Демократске странке Србије. Сада сви сматрају да стање у здравству мора да се промени после избора.

– Опрема нам је прилично стара, болнице дотрајале, имамо проблем са старосном структуром специјалиста, а без адекватног простора, кадра и опреме нема доброг здравства. Ми гасимо пожаре, приоритет су нам животно угрожени пацијенти, а наше здравство се налази у овој ситуацији због лоше економске позиције земље и недовољно средстава која се убирају путем доприноса за здравство, али чињеница је и да не посвећујемо довољно пажње превенцији – објашњава за „Политику” Славица Ђукић-Дејановић, министарка здравља и потпредседница Социјалистичке партије Србије.

Подсећамо је да је као кадар СПС-а на челу овог министарства већ годину и по дана, а утисак је да нам здравство није нимало боље.

– Није тако, наше здравство нема добру позицију и добру оцену, али помак смо направили. Проблем недостатка простора решавамо реализацијом пројекта за који је још 2007. добијен кредит од 150 милиона евра и почели смо реконструкцију четири клиничка центра у Србији. Кренули смо са централизованим јавним снабдевањем и само од 166 најскупљих лекова за болнице и домове здравља на једном тендеру уштедели смо 25 милиона евра. Против корупције се боримо и тако што смо укинули запошљавање „по вољи директора” и увели јавне конкурсе, али и обуставили допунски рад за лекаре. Планирамо да изједначимо државно и приватно здравство, омогућили смо да грађани у приватним апотекама набављају лекове на рецепт, одобрила сам 1.702 специјализације, донели смо и нове законе који боље штите пацијенте. Још много тога смо  урадили за годину и по дана – одговара Славица Ђукић-Дејановић.

Реформа здравства је обавезна, али пре ње мора се спровести реформа здравственог осигурања, која не може да почне још неколико месеци, или до годину дана, док не оживи привреда и не отвори се могућност да далеко више људи уплаћује осигурање, каже министарка здравља.

Међутим, статистика је поразна. Пре годину и по дана на операцију катаракте чекало је око 20.000 пацијената, а данас их је 27.100, што показује да на овом пољу ништа није урађено.

– Листе нису ревидиране и то ће бити учињено што пре, а већ смо одредили 17 установа у Србији које су добиле тачан број пацијената за операцију катаракте и они морају бити оперисани ове године. Већ у априлу видећемо како се наша одлука спроводи и колико је интервенција изведено у прва три месеца. До краја године треба да, захваљујући кредиту Светске банке, добијемо шест линеарних акцелератора, чиме ћемо драстично смањити чекање на зрачну терапију – каже Славица Ђукић-Дејановић.

Да су управо листе чекања потенцијално место за корупцију, сматра др Душан Милисављевић из Демократске странке, иначе председник Одбора за здравље и породицу Скупштине Србије.

– Лекари из државних установа усмеравају на овај начин пацијенте ка приватницима. Листе чекања се могу смањити јасним увидом које су то клинике у којима пацијенти дуго чекају и проверавањем да ли директори који их воде имају приватну ординацију. Ако се покаже да је то тачно, такве директоре треба променити – објашњава др Милисављевић.

Демократска странка се залаже за изједначавање државног и приватног здравства и коришћењем капацитета и опреме које приватници имају.

– Ту су и војне болнице које имају вишак простора, добру опрему и кадар и њих треба искористити. Обједињавањем приватног, државног и војног здравства и омогућавањем пацијенту да са истом књижицом иде у било коју од ових здравствених установа побољшали бисмо лечење и смањили листе чекања – каже др Милисављевић.

Једна од најважнијих промена, по мишљењу демократа, мора да уследи кроз реформу Фонда здравственог осигурања, који по њима има монопол, а то се може урадити увођењем конкуренције. Такође, превентивни прегледи треба да постану законом обавезујући.

Међутим, не може се побећи од чињенице да је Демократска странка била у власти осам година и да је имала времена напретек да спроведе макар једну од ових реформи. Али, то није учинила. Питамо др Милисављевића због чега се тек сада, када су у опозицији, демократе баве здравством.

– ДС никад није имао ни државног секретара ни помоћника министра, а ни министра здравља. У Србији се влада формира према коалиционом споразуму где се праве неки феуди и где не можете да утичете на рад министарства које не припада вашој политичкој странци – објашњава др Милисављевић.

Што се тиче напредњака, и они када је реч о реформи здравства као да наступају из угла опозиционара, а не некога из власти. Тако да најављују оно што тек треба урадити.

– Потребне су нам реформе на свим нивоима, професионализација и увођење система субординације. Запослене морамо стимулисати јер раде тежак и одговоран посао, али истовремено и тражити одговорност и санкционисати немар, аљкавост и нерад. Лекари морају да буду плаћени за свој рад, али правично и по доприносу који дају здравственом систему, а не као сада неједнаким приступом и различитим аршинима – каже др Драган Вуканић, државни секретар за здравство и члан Српске напредне странке.

Напредњаци се залажу да најбољи универзитетски професори и њихова знања и вештине буду доступни пацијентима, али и младим лекарима у здравственим установама широм Србије.

– Треба укинути монопол великих здравствених центара и омогућити свима да уче и раде са најбољима. Негативна селекција, страначко и запошљавање „на коверат” оставили су штетне последице на здравство. Неке појаве на Медицинском факултету у Београду довеле су до тога да ту установу данас цинично називају „мајка и дете”, то су класични примери непотизма које такође морамо отклонити – каже др Вуканић.

Важно је обезбедити редовно испуњавање обавеза уплате доприноса за здравствено осигурање како би Републички фонд за здравствено осигурање могао да функционише, сматра државни секретар за здравство. СНС ће се ангажовати на и развијању трансплантације ткива и органа која тавори, каже наш саговорник.

– Обука кадра, отварање и опремање експлантационих регионалних центара је неминовност и онда нећемо имати 4.926 пацијената на дијализи која годишње кошта око 3,5 милиона динара по пацијенту, што је дупло скупље од једне трансплантације, која је шанса за нов живот – објашњава др Вуканић.

Нешто другачији рецепт за оздрављење нашег здравства нуди Демократска странка Србије. Милош Алигрудић, из ДСС-а, сматра да у систем обавезног здравственог осигурања треба укључити и приватна осигуравајућа друштва. Најједноставнија формулација плана ДСС-а за реформу нашег здравственог система јесте да би он личио на ситуацији у којој неко осигурава возило – осигурање је обавезно, али власник возила бира где ће га осигурати.

Суштина је, сматра он, да фонд задржи прерогативе када је реч о пензионерима, незапосленима и другим угроженим категоријама становништва, док би запослени сарађивали са приватним осигуравајућим кућама. На наше питање да ли су осигуравачи спремни да уђу у овај посао, он одговара да су они заинтересовани за то. Јер, тај посао би доносио малу, али сталну зараду.

– Добили би лиценце и обавезали би се да не траже додатне прегледе како би неког осигурали основним пакетом здравственог осигурања – објашњава Алигрудић.

Последица тога би, каже он, била да пацијент може да бира између приватног и државног лекара, али и да приватник потом не чека свој новац по шест месеци.

– Други проблем је слаба контрола прилива средстава у Републички фонд за здравствено осигурање. Те контроле морају бити оштрије како би се избегао дугогодишњи јавашлук којем присуствујемо – наводи Алигрудић.