Царински трезор као музеј

Нови Сад – Према управо обелодањеном извештају Царинарнице у Новом Саду, у првој половини ове године укупан број прекршајних предмета на граничним прелазима које она покрива, у односу на исти лањски период повећао се за око 60 одсто. За познаваоце прилика, међутим, то може бити више "утешни" податак, јер се последњих година, по правилу, број царинских прекршаја константно удвостручује.

Тешко је веровати да ће укупан овогодишњи биланс бити повољнији, утолико пре што је контрола на граничним прелазима све ригорознија.

По обиму посла, а самим тим и царинским прекршајима (велики број случајева се процесуира и у кривичном поступку) предњачи гранични прелаз Батровци на аутопуту Београд – Загреб, где је такав тренд настављен и у овој години.

У последње време, веровали или не, цариницима највише проблема задаје нелегална трговина аутомобилима, па чак 90 одсто возила улази у нашу земљу са неисправном, односно фалсификованом документацијом, највише из Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватске. Још већу главобољу цариницима задаје проблем њиховог смештаја до коначног решавања поступка. У Новом Саду само за такве четвороточкаше закупљено је више хиљада квадрата складишног простора, али и он постаје претесан.

Иако уз не мале трошкове, ти случајеви се некако, ипак, решавају најчешће продајом возила на лицитацији. Додуше, додатни проблем је њихова знатно мања цена која се постиже на тим лицитацијама, али, кажу цариници, бар се зна нека цена.

Најтеже је са старим предметима и драгоценостима којима се практично не зна цена. Њихово вештачење је сложен и дуготрајан посао, па најчешће остају у магацину под ознаком "непроценљиво". У новосадском складишту старина које више личи на неку атрактивну и богату музејску поставку него на царински трезор наћи ћете добро очуване примерке оружја, оруђа, посуђа и других предмета који датирају из периода још пре нове ере па до шлемова некадашњих војника Ромелове фашистичке армаде која се борила у Африци.

Ту је и својеврсна збирка изузетно скупоцених старина каква је виолина из 19. века марке "Стефано Скарампело", израђена у школи чувених италијанских мајстора, или оригинални примерак Библије из 1899. године, јединствен по неким својим карактеристикама.

"Виолину смо запленили од једног Нишлије у аутобусу, пошто је ’заборавио’ да је пријави, а наш цариник је пронашао изнад седишта у возилу. Наводно, њему је инструмент поверио неки Македонац да је у Швајцарској прода за 12.000 евра, а ако успе да за њу добије више, зараду је, по договору, требало да задржи за себе. Али, није му се посрећило. Наравно, то су све изговори које чујемо од путника на граничним прелазима, а права истина је скоро увек сасвим другачија", објашњава помоћник управника Царинарнице у Новом Саду Срећко Мрганић.

Он каже да историјске и уметничке драгоцености, бар оне најзначајније, по свој прилици неће ни бити изложене на лицитацији, већ ће, како буду одлучили надлежни државни органи, бити уступљене музејским установама.

Мрганић и његов сарадник Дарко Фот, референт продаје у Царинарници Нови Сад, имали су већ спреман одговор на наше питање откуд толико "храбрости" неким путницима, којима, иначе, нису својствене криминалне радње, да се одлуче за такав ризик. Јер, новчане казне су у вредности откривене и заплењене робе, а најчешће при томе остану и без саме робе.

"Сви који то покушају су, по правилу, наравно, убеђени да неће бити откривени. Иначе, не би вероватно ризиковали толико, посебно имајући у виду царинску стопу од 20 одсто. Наши цариници, као што је познато, похађају и специјалну наставу из психологије и обучени су да сумњиве препознају по многу чему, а нарочито према понашању. Техника јесте ’чудо’, али без квалитетних кадрова не може много тога", каже Срећко Мрганић.