Најтоплији дан у Србији

У Србији је јучерашњи дан био најтоплији откада се мери температура на овим просторима. У Зајечару је јуче у три по подне у хладу измерено 45 степени Целзијуса. Сат касније температура од 45 степени измерена је и у Смедеревској Паланци. Тако је оборен апсолутни рекорд од 44,3 степена измерен 22. јула 1939. године у Краљеву. И у Београду је оборен температурни рекорд. Према подацима Републичког хидрометеоролошког завода, јуче у 15 часова измерена је температура од 43 степена Целзијуса, што за престоницу представља највишу температуру од када постоје мерења. Ни житељима других 20 великих градова и места није било лако: притискала их је врућина виша од 40 степени. После Зајечара и Смедеревске Паланке са врела 44 степена најтоплије је било у Нишу, Крагујевцу, Крушевцу, Лесковцу и Великом Градишту.

По анализама стручњака у Хидрометеоролошком заводу, чак у 16 места у Србији грађани су једва издржавали на топлоти коју им до сада небо никада до сада није приредило.

Београд је са 43 степена измерених у 15 часова имао исту температуру као и Крушевац, Лесковац и Велико Градиште, а тек за степен-два су заостајали Краљево, Зрењанин, Нови Сад, Куршумлија, Неготин.

Овом тропском врелином премашени су неки до сада забележени температурни рекорди. Осим онога апсолутног из 1939. године у Краљеву, оборено је још неколико рекорда попут оних из 2000. године, 4. јула, када је, рецимо у Зајечару било 42,7, у Нишу 42,5, а у Београду било 40,5 степени.

Јасминка Смаилагић, руководилац Групе за примењену климатологију у Заводу, потврђује да до сада у јулу није забележено толико дана с температуром вишом од 40 степени.

– Ове екстремно високе температуре су почеле 16. јула продором тропског ваздуха из Африке и синоћ их је зауставио фронт са северозапада који доноси захлађење. То значи да ће температуре пасти на 30 или чак и испод 30 степени, али онда ће свакодневно температура расти по два степена, тако да би требало да средином следеће седмице опет угреје, али температура тада неће неће прелазити 38. подељак – уверена је Јасминка Смаилагић.

Иако се каже: никад не реци никад, бар у следећих седам дана не би требало очекивати нове температурне рекорде. То што је јуче на Палићу било "само" 35 степени у време када је источније и јужније било бар осам степени више потврда је да стиже мало освежење.

Шта је утицало на то да нас снађе оволика врућина? Јасминка Смаилагић, наравно, има стручно објашњење:

– То је суперпозиција свих атмосферских циркулација и то је нормално за лето на нашем подручју. Али, онда се у све то укључио и утицај глобалног загревања, ефекта "Ел Ниња" и све заједно је допринело да се забележе оволике врућине.

Топло је и нама, а и нашим суседима, већини Европљана, али биће времена да се проанализира метеоролошка ситуација овог лета, вероватно када захлади, јер метеоролози су уз лекаре Хитне помоћи вероватно најтраженији саговорници ових дана. Биће тада узети у обзир сви подаци, који се за Београд бележе још од 1887. године, а за 30 градова Србије – од 1925. године.

Који су градови подложни највећим врућинама када дође талас попут овог који нас греје већ осам дана? Ниш је ту често помињан, прошлог викенда тамо је забележено 42,5, али нису заостајали ни Ћуприја, Крушевац, Лозница, Велико Градиште, где је измерено више од 40 степени.

Који још фактори подстичу температуру да узлети неконтролисано, питамо Јасминку Смаилагић, која одмах помиње индустријализацију, асфалт који је покрио земљу науштрб зелених површина. Подлога није природна, бетон је свуда око нас, па онда ту још буде и издувних гасова који доприносе промени климе и "надувавају" температуру.

Најављени хладни талас је допринео да јуче на на Палићу буде "тек" 37 степени, мада је убедљиво најпријатније било на Копаонику где је измерено 30 степени. Ни Сеница није била лоша – "само" 34 степена. Шта би Зајечарци дали да су били тамо?