Грчка незадовољна захтевима „тројке”

Од нашег дописника

Атина – Маратонски преговори Атине и „тројке” прекинути су на неколико дана без коначног договора. Ипак, премда има још много неслагања, на видику су позитивније нијансе око споразума који су услов да Грчкој на данашњем заседању Еврогрупе, буде одобрен неопходан кредит од 8,8 милијарди евра.

Прецизније, реч је о 3,1 милијарди заосталих из прошле године и 5,7 милијарди евра за први квартал 2014. и допунских 1,8 милијарди евра из фонда ММФ. Али, да би се „кеса одрешила”, као услов остају стари и читав низ нових захтева међународних поверилаца које Атина, судећи по току преговора који су више пута до сада прекидани – није спремна да беспоговорно испуни

Сам министар финансија Јанис Стурнарас признаје да су преговори тешки и да још предстоји дуг пут, задржава дозу оптимизма и поручује да Грчка у резерви „има оружје из кога може да потегне” и да ће решење бити нађено.

Коче стари проблеми, вечно присутно незадовољство поверилаца међународних кредитора темпом структуралних реформи, различите процене  дефицита у буџету за ову годину, захтеви „тројке” за увођењем нових пореза, затварање државних предузећа, проблем неопходних средстава за рекапитализацију банака...

Позивајући се на застареле податке, ММФ је тврдио да је грчким банкама потребно целих 20 милијарди евра за рекапитализацију да би, после разговора са грчким гувернером, било установљено да је та сума знатно мања и да је реч о нешто више од шест милијарди евра.

И даље постоји низ несугласица око броја државних службеника чије отпуштање „тројка” захтева у овој години. Разговори у Министарству за административне реформе показују да Грчка, са стопом незапослености од 28 посто која је највећа у Европи, није у стању да прати постављене услове.

Током кризе, око милион Грка је већ остало без посла и према информацијама Института за рад Генералне конфедерације грчких радника, требаће најмање 20 година да се ситуација измени. По њиховој процени, врло је тешко очекивати да би ниво незапослености могао да се до 2026. године смањи на 17 одсто. Статистике Грчке централне банке опомињу да већ сада 23 одсто или преко 2,5 милиона Грка живи испод границе сиромаштва и да 50 процената сиромашних породица има годишња примања мања од четири хиљаде евра.

У том контексту, захтев „тројке” да се допунски отпусти четири хиљаде државних службеника и тиме допуни листа од 12,500 који ове године треба да остану без посла – изгледа нереалан.

Највећа битка се, међутим, води око захтева да се спроведу мере ОЕЦД за либерализацију тржишта млека, књига и лекова који се издају без рецепта. Грчка влада енергично се противи, премијер Адонис Самарас отворено поручује да неки захтеви „тројке” у покушају да спроведе мере ОЕЦД „нису Свето писмо”. Грчки економски тим за сада не попушта пред инсистирањем да се продуже рокови употребе свежег млека. Грчки контра предлог „тројки” је био продаја млека које траје дан-два. Такође, „тројка” захтева на основу програма ОЕЦД да се самопослугама дозволи да продају лекове, да се либерализују цене књига. Грчка влада сматра да је већ довољно учинила прихватањем  240 од укупно 330 захтева ОЕЦД за либерализацију тржишта.

До сада, Атина је као неприхватљиве одбила 50 захтева док се о још тридесетак „разговара”.

Асоцијација апотекара је најавила нове генералне штрајкове сматрајући да су цене лекова у Грчкој већ довољно ниске, чак за 50 одсто у односу на остале земље ЕУ, и да зато нема оправдања да се неки лекови слободно продају ван апотека. Таква мера би, како се процењује, довела до затварања једанаест хиљада апотека широм Грчке

Кап у чаши незадовољства је био сукоб са „тројком” око маслиновог уља. Грчка влада није пристала на захтев поверилаца који поступају према препорукама ОЕЦД да се екстра природно маслиново уље меша са  екстрактима. На тај начин би се умањио квалитет али би, у исто време, цена била знатно нижа и грчко маслиново уље учинила много прихваљивијим на тржишту.

Грци поручују да на такав предлог не пристају јер, коначно, сами највише и троше уље произведено у домовини. У Грчкој која годишње произведе 300 хиљада тона најквалитетнијег маслиновог уља што је 10 посто светске продукције, сваки Грк потроши 18 литара што је две трећине од укупне производње.