Ризици касног очинства

Мушкарци који се са радостима родитељства упознају у каснијим годинама могли би бити суочени са здравственим и другим проблемима своје деце. Овакав закључак следи из америчко-шведске студије чији су резултати недавно објављени у познатом америчком медицинском часопису „ЈАМА – психијатрија”, где се тврди да деци старијих очева прети већа опасност од аутизма, шизофреније, поремећаја пажње и читаве лепезе других психијатријских и психичких проблема.

Међутим, наши лекари – генетичари, дечји психијатри, психолози и неуролози, коментаришући ово истраживање, сматрају да таквим слутњама не треба оптерећивати и плашити мушкарце који постају очеви после 45. године. Истина је да није исто када дете сваког јутра пре одласка на посао водите у обданиште или учите да плива и скија у напону младалачке снаге и средњим годинама, али нема довољно доказа да би животно доба у коме се отац налази, тврде наши лекари, негативно утицало на физичко и психичко здравље наследника. Чак су и саме истраживаче ове студије, како је признао Брајан Донофрио, професор психологије на Универзитету у Индијани и вођа студије, пронађени резултати „шокирали”. Анализирали су све особе рођене у Шведској између 1973. и 2001. године (2.615.081 особа) и поредили децу чији су очеви у тренутку њиховог рођења имали од 20 до 24 године и 45 и више година. Код ових других је утврђено да је 3,5 пута већа вероватноћа да ће патити од аутизма, а 13 пута већа вероватноћа да ће имати поремећај пажње.

Опасност да имају сложен психијатријски проблем биполарног поремећаја (специфични вид депресије), чак је 25 пута већа, док је вероватноћа од самоубилачког понашања и проблема с дрогама 2,5 пута већа. То нам је повод да генетичаре и дечје психијатре, неурологе и психологе питамо да ли деца старијих очева чешће болују од неких органских обољења и психичких поремећаја.

– Са становишта ризика од генетичких болести, старији мушкарци могу мирно и без бриге да планирају своје потомство – даје умирујуће објашњење асистент др Горан Чутурило, педијатар, клинички генетичар и шеф Одсека медицинске генетике Универзитетске дечје клинике у Београду.

– Када разматрамо да ли старија животна доб очева повећава ризик од непсихијатријских генетичких болести код потомства, обично говоримо о животној доби од 40 и више година. Постоји више од 7.000 генетичких болести, али за само мали број синдрома може се рећи да су нешто чешћи код старијих очева, попут скелетне болести ахондроплазије или хромозомског поремећаја – Клинефелтер синдрома – објашњава др Чутурило.

Такође, овај генетичар каже да, иако постоје истраживања чији резултати указују да би старија доб очева могла бити повезана са нешто вишим ризиком од урођених аномалија, то за сада није недвосмислено доказано.

– Не постоје препоруке за примену било каквих скрининг програма намењених испитивању старијих мушкараца који планирају очинство. Главни разлог за то јесте да је ризик од генетичких болести тек незнатно повишен, из чега следи да би скрининзи ове врсте били неефикасни и економски неодрживи – наводи наш саговорник.

Професор др Слободанка Тодоровић, дечји неуролог, подсећа да је научно доказано и одавно познато да код старијих жена и старијих прворотки постоји већа опасност да се роде деца са Дауновим синдромом, па се зато и ове жене шаљу на посебне прегледе.

– Животна доб очева више пута је проверавана као фактор ризика, али никада ништа није доказано у смислу да ће због тога имати неке неуролошка обољења или психичке проблеме. У својој дугој радној пракси тако нешто нисам приметила. После хиљаде пацијента, тако нешто би ми сигурно пало у очи. Међутим, потпуно је друга прича када дете одраста окружено младим родитељима, пуним енергије и животне радости, него у „старачком” родитељском окружењу. Такво дете често може да буде презаштићено – став је професорке Тодоровић.

Професор др Душан Врањешевић, дечји неуропсихијатар, сматра да не треба оваквим истраживањима плашити старије мушкарце да се само због својих година одричу родитељства. – Увек сам се, узимајући историју болести детета, распитивао о свему, па и о старости мајки и очева. То радим дуже од 40 година и могу да кажем да не може отац детета бити крив за неки поремећај само због тога што је старији од 45 година. Опасна су таква размишљања и очекујем наставак ове или других студија. Да ли ће деца имати проблем са учењем, дрогама или самоубиством, нема никакве везе са тим колико година имају њихови родитељи – изричит је др Врањешевић.