Рецепт за све моделе игре

Одбојкашице су сјајним играма на Светском првенству у Јапану постале наше миљенице. Тада смо (31. октобар – 16. новембар прошле године) вероватно први пут због женског спорта устајали у глуво доба ноћи и дочекивали свитање уз телевизијске преносе. Али, срце нам је потом било пуно целог дана. СЦГ, како се тада звала наша репрезентација одушевљавала је из утакмице у утакмицу: Италија 3:1, Куба 3:1, Перу 3:2, Египат 3:0, Турска 3:0, Јужна Кореја 3:0, Пољска 3:0, Јапан 2:3, Тајван 3:2, Бразил 1:3 и Италија 3:0.

Пред Србијом су квалификације за Велику награду у Турској (3-9. септембар), а потом Европско првенство у Белгији и Луксембургу (20-30. септембар). На њему може да се добије упут на Светски куп у Јапану (2-16. новембар), а тамо и да се извади олимпијска виза за Пекинг (8-24. август идуће године).

Онима којима је искрено стало до неког спорта увек је драго кад се међу старе шампионе појави свежа крв. Али, то кратко траје. Фаворити желе да се отарасе новог конкурента, а за остале је он мотив за доказивање.

– Не можемо да одемо на Европско првенство, па шта урадимо. У Јапану смо играле, може се рећи, за себе, а сада имамо обавезу више: не смемо да разочарамо људе, који верују у нас и који ће навијати за нас. Успеле смо да подигнемо женску одбојку и не смемо да допустимо да сјај бронзане медаље са Светског првенства брзо избледи, – каже Ања Спасојевић, без које је наша репрезентација просто незамислива. – Циљ нам је највиши пласман, а медаљу нико не може да обећа. Оно што морамо да пружимо је лепа и савремена игра, као у Јапану.

Руководство савеза на челу с Александром Боричићем је још пре неколико година најављивало да ће доћи златно доба наше женске одбојке. Сава Гроздановић, један од оних који су ударили чврсте темеље тог спорта код нас, чак сматра да ћемо се ускоро поносити управо одбојкашицама, јер ће оне да преузму штафету од одбојкаша и да владају светом као што су они доскора.

Иако нам је екипа млада (Ања Спасојевић је с 24 године једна од најискуснијих) селектор Зоран Терзић покушава да правовремним увођењем још млађих играчица прошири број оних које могу да поднесу терет најтежих утакмица, а и да неизбежна смена генерација, кад за њу дође време, не буде болна. До прошлогодишњег Светског првенства наша женска одбојка је имала само једну медаљу – бронзу с Европског првенства у Паризу 1951. На питање како би могло да се дође до још једне европске медаље Ања Спасојевић је дала овакав рецепт:

– Мислим да не можемо да говоримо о некој нашој игри, него да је најважније да се прилагођавамо сваком противнику. Треба да будемо толико универзална екипа да ономе коме је најјаче оружје блок наметнемо потпуно другачију игру, значи добар пријем и игра преко крајева. И обрнуто. Због тога што се нисмо прилагодиле игри противника намучиле смо се на Светском првенству против Кинеског Тајпеха.

Наше одбојкашице ће сутра у Банско (Бугарска) на базичне припреме. По повратку следи рад у Београду, па провера форме у Немачкој. У Анкари, у квалификацијама за Велику награду, противници ће бити Турска, Италија и Азербејџан, а у Хаселту, на Европском првенству, Словачка, Холандија и Белгија.