Већинска подршка Резолуцији о Космету

Посланици Скупштине Србије су пола часа после поноћи на ванредној седници усвојили Резолуцију о неопходности праведног решавања питања Аутономне покрајине Косово и Метохија заснованој на међународном праву. За Предлог резолуције о Космету је гласало 217, против је било 12, а уздржана су била три посланика. Скупштина је истим бројем гласова усвојила и Извештај о раду Државног преговарачког тима за политичке разговоре о будућем статусу Косова и Метохије. "Усвајањем резолуције о Косову и Метохији се шаље порука да је Србија спремна за преговоре, да има предлог и да се сви разговори морају почети и завршити у Савету безбедности", изјавио је премијер Војислав Коштуница новинарима у Скупштини Србије после усвајања резолуције.

Он је објаснио да је потребно да СБ УН да мандат Контакт групи и међународним посредницима за преговоре о Косову. Резолуција је, према речима Коштунице, основ за нове разговоре, а изражава државно и национално јединство Србије.

Коштуница је додао да ће овим документом бити омогућен избор новог преговарачког тима и његов конструктиван наступ у даљим разговорима о статусу Косова и Метохије.

Он је поновио да ништа неће променити чврст став Београда да се поштује Повеља УН и међународни интегритет и суверенитет Србије.

Веома је важно да Народна скупштина Србије усвоји владин Предлог резолуције о Космету да би се одредио правац и оквир за наставак преговора, рекао је јуче Слободан Самарџић, министар за Косово и Метохију и координатор преговарачког тима обраћајући се посланицима и позивајући их да гласају за овај акт. Самарџић је нагласио да није небитно с којом већином ће парламент усвојити резолуцију, јер она није само ствар владе, већ најважније државно питање. Он је казао да су обављене најшире консултације са свим посланичким групама и да је усвојен највећи део примедаба. Томислав Николић, шеф посланичке групе СРС, није био задовољан извештајем, јер је, како је рекао очекивао извештај о току преговора и обавештење зашто је преговарaчки тим напустио Леон Којен.

Николић је рекао да не може да се каже да смо за "нове преговоре који морају бити отворени у погледу исхода и циља, јер је Ахтисари рекао да је крајњи циљ независност Космета, ми морамо да кажемо да смо за преговоре којима је крајњи и исход-Космет у Србији". Он је казао и да се из Предлога резолуције може наслутити да би Србија урадила нешто онима који би признали независност Kосмета, "али је нејасно шта". Он је позвао председника и премијера Србије да кажу шта ће да предузму: "Да ли је то прекид дипломатских односа, затварање границе према Космету, да једна држава која не поштује међународно право буде изолована? Која је то мера? Ја не позивам на рат, ко га желео да бог да га у кући имао, али говорим о одбрани Космета свим средствима". Николић је казао и да се власт понаша шизофрено "упорно хоћете у Европску унију где су наши непријатељи, а рачунате на руски вето". Николић је најавио да ће радикали гласати за резолуцију, "јер смо државотворна странка и јер је она нешто најдаље што сам очекивао, не бих веровао да ми је неко пре годину дана казао да ћете ви овако нешто написати, али мораћете да одете даље".

Нада Колунџија, шеф посланичког клуба ДС-а, казала је да ће ДС, без шире расправе, подржати оба документа, те да су нови преговори признање демократској природи друштва у Србији. Она је казала да очекује, без обзира на политичке разлике, да сви подрже резолуцију и "да покажемо политичко јединство око неколико кључних ствари, а то је поштовање међународног права, неповредивости граница и права Србије да демократским средствима брани интересе на Космету".

Милош Алигрудић, шеф посланичке групе ДСС-а, казао је да свако нејединство по питању Космета може имати веома штетне последице по државу, али "важно је да су они, којих, нажалост има у овој скупштини, у великој мањини". Истакавши да се залаже за европске интеграције, Алигрудић је рекао да "улазница" за Европску унију не може бити одрицање од 15 одсто своје територије. Он је казао."Кад би нам, не дај боже, био постављен такав услов, Србија не би могла да га испуни". Алигрудић је казао и да је текст резолуције постигао праву меру и да, с једне стране, показује наше залагање за поштовање међународног права, а с друге, још једном подсећа да је Космет саставни део Србије и залаже се за наставак преговора што је једини начин да се нађе решење.

Сузана Грубјешић, шеф посланичке групе Г17 плус,  казала је да потребан наставак преговора, али "уз учешће нових међународних посредника, који нису на платном списку једне од страна у преговорима". Грубјешићева је истакла да у будућим преговорима не треба да учествују они који мисле да је Космет јединствен случај где се не мора поштовати међународно право и да међународна заједница мора да спречи Албанце да прогласе независност, а да их приволи да наставе преговоре.

Ивица Дачић, шеф посланичке групе СПС-а, замерио је председнику Србије што је у свом говору поменуо како "насиље над Албанцима режима Слободана Милошевића и питао га шта би учинио када би сада терористи из заседе убили неког полицајца?". Према Дачићевим речима, треба се чувати међусобних оптужби, "у основи проблема на Космету је сепаратизам и тероризам и прича о терору прошлог режима је контрапродуктивна". Дачић је питао да ли ће влада, којој се оставља да реагује, бити јединствена у мерама према земљама које би признале независност Космета и додао да је социјалистима речено да је предвиђен широк спектар мера од прекида дипломатских односа и истакао да има пуно држава са којима треба претрести односе. Социјалисти ће гласати за резолуцију.

Чедомир Јовановић, лидер ЛДП-а, најавио је да ЛДП неће подржати резолуцију и навео да у скупштинској процедури постоје две резолуције, једна СРС-а, друга ЛДП-а, "обе дају јасне одговоре на сва питања, а у овој владиној резолуцији нема дефиниција шта су то одговарајуће мере које ће држава предузети". Јовановић је анализирао тачку по тачку резолуције и рекао да се зна "ко ће овде бити проглашен за Мурата, зна се и Вук Бранковић, једино се не зна ко ће бити Косовка девојка". Он је истакао да не сумња у владине добре намере, али да је крајње време да се мења политика и да се мора јасно рећи да ће Србија поштовати сваку одлуку Савета безбедности и да "желимо да повежемо коначни статус Космета са пуним чланством Србије у Европској унији". Он је рекао да је "јефтина политика која се сервира из Брисела да та два процеса нису повезана".

Балинт Пастор (СВМ) најавио је да посланици СВМ-а не могу да подрже резолуцију, због тога што је нејасно формулисано шта значи благовремена и енергична реакција државе на потезе других држава, да ли то значи учешће војске, или прекид дипломатских односа. Уколико је то у питању, СВМ не може да гласа за то.

-----------------------------------------------------------

"Идиот" и "будала"

Док је говорио, Ненаду Чанку, лидеру ЛСВ-а, из клупе је неко добацио да је идиот, а Чанак је одвратио: "Шта сте рекли? Да сам идиот? Онда сте ви господине будала". Оливер Дулић, председник парламента, изрекао је опомену Чанку, а како Чанак није хтео да каже име посланика који му је добацио, осим да је радикал, Томислав Николић је преузео казну. Међутим, после тога јавио се Драган Тодоровић да "призна" грех, рекавши "ако сам ја луд, како сте рекли господине Чанак, онда сте ви збуњени, а знате шта се догађа између лудог и збуњеног".

-----------------------------------------------------------

Извештај о преговорима

У опширном Извештају државног преговарачког тима о преговорима вођеним у Бечу од 21. фебруара до 2. марта, који је посланицима представио Слободан Самарџић, министар за Косово и Метохију, наведено је да "свеобухватни предлог за решење статуса Косова" специјалног изасланика УН Мартија Ахтисарија суштински крши суверенитет и територијални интегритет, придајући Космету, супротно међународном праву, атрибуте државе, те да је наша делегација изричито одбацила све такве одредбе, тражила њихово брисање , замењујући их, где је то било неопходно, сопственим амандманима. У Извештају је детаљно дато све што је делегација предлагала.

У тим амандманима сажети су сви ставови које је наша делегација раније износила, а у неким важним сегментима, као што су садржина будућег устава покрајине, косовски сектор безбедности, или међународно и цивилно присуство, које је Ахтисари све до 21. фебруара одбијао да стави на дневни ред, први пут су формулисани ставови Србије у датој области.

"Основано је закључити да је државни преговарачки тим добро искористио прилику, коју му је пружила ова последња и по много чему најозбиљније организована рунда преговора. Наша делегација је прецизно изнела став Србије о свим битним аспектима будућег статуса Косова, као аутономне покрајине у саставу Србије, и тиме поставила солидну основу за даљу преговарачку и дипломатску активност наше земље", наводи се у извештају.

Прва рунда финалних преговора представника Београда и Приштине о Ахтисаријевом предлогу статуса Косова трајала је од 21. фебруара до 2. марта, док је завршна рунда, у којој су учествовали највиши званичници Београда и Приштине (председници и премијери), одржана 10. марта.

У том периоду, преговарачки тимови Београда и Приштине састали су се седам пута и размотрили низ питања, од правосуђа и децентрализације, преко устава Косова, права мањина и заштите цркава, до економских питања и питања међународног војног и цивилног присуства. Београд је остао при ставу да Косово треба да добије суштинску аутономију унутар Србије, док су приштински преговарачи остали при ставу да ће Косово постати независно.

М. Чекеревац