САД хоће гасом против Путина

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Ако Русија природни гас и чињеницу да су од њега зависни не само Украјина и други суседи, него и Европа, користи као инструмент утицаја, зашто се тога не би латила и Америка?

Ова дилема је после ескалације украјинске кризе и по свој прилици враћања Крима под окриље Москве, разрешена. САД ће свој нови статус – да су однедавно највећи светски произвођач гаса (у чему су претекле Русију која међутим остаје највећи светски извозник) почети да користи као средство за промоцију својих интереса и утицаја: почеће да Русији конкуришу на њеном главном тржишту – европском.

Једина мана овог приступа је – што је на дугачком штапу.

САД су колико 2007. разматрале да и оне увозе руски гас. Напредак који је у међувремену постигнут у технологији „фрекинга”, добијања гаса и подземних слојева шкриљаца, омогућио је да постану гасна велесила, која међутим још није извозник.

Пошто због логике географије, сем у Канаду и Мексико овдашњи гас не може да се транспортује гасоводима, решење је извоз „утечњеног” природног гаса (ЛНГ) танкерима. За то је међутим потребна посебна инфраструктура у америчким лукама које још нема.

Овдашње компаније су поднеле 21 захтев да саграде такве капацитете, од којих је Департмент за енергију одобрио само 6. Први ће бити комплетиран крајем идуће године, док би остали за употребу требало да буду спремни тек крајем 2017. Извозник гаса на велико, то јест велики играч у улози продавца на енергетском тржишту, Америка може да постане тек 2020.

Дотле треба променити и неке законе, који извоз америчких енергената сада дозвољавају само у земље које са САД имају уговоре о слободној трговини. Преговори о томе са ЕУ су започели, али неће брзо бити завршени.

Па ипак, „против Путина америчким гасом” последњих дана су чести наслови у овдашњим медијима, мада се тек после читања целих текстова види да је то у овом моменту више спољнополитичка пропаганда него реалност: да никако не може да буде фактор у актуелној кризи.

У некој будућој – можда. У Стејт департменту је 2011. (када је државна секретарка била Хилари Клинтон) формиран Биро за енергетске изворе са 85 људи, са задатком да домаћу енергетску експанзију претвори у средство за јачање америчког глобалног утицаја.

Овај тим је, према „Њујорк тајмсу”, већ постигао да Украјина своју зависност од руског гаса смањи са 90 на 60 одсто (другде се помиње и бројка од 70 одсто), тиме што су пронађени алтернативни извори, укључујући и оне афричке.

Биро је свакако фактор у реализацији Јужног коридора, гасовода којим ће се преко Италије, а вероватно и преко Македоније и Албаније у Европу достављати азербејџански гас из Каспијског мора, а који стратешки донекле подрива значај руског „Јужног тока”.

Енергетски биро централе америчке дипломатије уз то неким европским земљама помаже да на свом терену примене технологију „фрекинга”: „Халибартон” већ врши таква бушења у Пољској, док је „Шел” прошле године потписао уговор да природни гас по овој технологији истражује у Украјини.

Иако су у овом моменту сви за коришћења гаса као америчког адута у стратешком сучељавању са Русијом, дискретно се постављају и нека питања о еколошкој цени великог ширења нове технологије, која гас истерује упумпавањем воде под великим притиском. Слути се да се на овај начин загађују подземне воде, али за то још нема убедљивих доказа.

Друго, поставља се питање неће ли извоз на велико, смањивањем понуде на домаћем тржишту, цене гаса гурнути на више, што свакако не би било популарно.

Гас се овде примарно користи за производњу струје (40 одсто, колико се добија и из термоцентрала на угаљ) и у домаћинствима, с тим што је стратешки план да се, због тога што је велики загађивач, угаљ постепено истискује.

Кад се подвуче црта, Путин може да буде спокојан: америчко гасно оружје засад је само пушка за коју још нема муниције.

 --------------------------------------------------------------------------------------

Украјински премијер долази код Обаме

Вашингтон – Председник Барак Обама ће сутра (среда) у Белој кући примити премијера украјинске прелазне владе Арсенија Јацењука, што се тумачи као потез који наглашава „америчку подршку украјинском народу”. Како је најављено, тема разговора ће бити помоћ међународне заједнице за украјинско превазилажење економске кризе и, наравно, начини за мирно разрешење текуће војне интервенције Русије на Криму, „које би уважило украјински суверенитет и територијални интегритет”.