Опасно месо вреба из гепека

Тврдње појединих таблоида, да се на тржишту налазе месо и прерађевине од око 150.000 тона угинулих животиња, потпуно су бесмислене, каже за „Политику” професор хигијене и технологије меса др Владо Теодоровић, декан Факултета ветеринарске медицине у Београду.

Он објашњава да током узгоја стоке угине само до три одсто животиња, што значи да су немогуће претпоставке да грађани једу овакво месо. Случај, који се недавно догодио у Великој Плани у угоститељком објекту у близини школе „Н &Н Циле”, где је инспекција, најпре у радњи, а онда и домаћинству власника, пронашла више од 700 килограма сумњивог меса без икакве декларације, наш саговорник сматра „драстичним и појединачним” примером. Али, уколико се утврди да је заиста реч о месу мртвих животиња починиоци би, додаје, морали да буду строго кажњени.  

– Много већи проблем у Србији су лоши закони. Рецимо, према Закону о безбедности хране ветеринарски инспектори имају право да контролишу само намирнице у регистрованим објектима, док оне који продају месо из гепека на пијаци нико не проверава – каже Теодоровић.

Пре двадесетак дана Републичка ветеринарска инспекција затражила је од Факултета за ветеринарску медицину мишљење (о опасности које долазе од животињских лешева) и подршку за промену законске регулативе како би свој посао контроле намирница могли да раде како треба, јер тренутно немају овлашћења за то.

Начелница Ветеринарске инспекције Србије Сања Челебићанин, уверава купце да у легалним трговинама нема здравствено неисправног меса. У изјави за наш лист препоручила је грађанима да „избегавају куповину меса без декларације, у околини пијаца, са тезги и картонских кутија”, јер тај део трговине не спада у надлежност ветеринарске инспекције. И заплена у Великој Плани није била њихов редован посао. 

– Ветеринарска инспекција у овом случају радила је на позив МУП-а, јер ова врста угоститељских објеката (печењара) нема контролни ветеринарски број, односно није под сталном контролом ветеринарске инспекције.Реч је о кривичном делу, јер је власник радње у објекту имао месо без декларације. А то значи да немамо податке о животињи, њеном месту узгоја, идентификационом броју, здравственом статусу, нити можемо да тврдимо каква је била хигијена на линијама производње – рекла је Челебићанин.  

Промет на мало, а то су рибарнице и касапнице, потпуно је покривен контролом ветеринарске инспекције и Челебићанин одбацује  могућност да се месо угинулих животиња враћа на тржиште. Она каже да тако нешто данас није могуће, јер Србија већ десет година спроводи  идентификацију сваке животиње. Уведен је централнирегистар, контролни ветеринарски број, а под надзор инспекције стављене су све кланице и фабрике за производњу хране животињског порекла. Ветеринарска инспекција прошле године урадила је 2.500 ванредних контрола, а само у јануару заплењено је и уништено 5,5 тона меса које се продавало на местима која за то нису регистрована.

Милан Балтић, шеф катедре за хигијену и технологију намирница Факултета за ветеринарску медицину каже да је трговина месом мртвих животиња тешко кривично дело и да се до сада после 40 година рада није сусрео са оваквим примерима. Постоји строго правило да се од тренутка клања у наредних пола сата морају извадити изнутрице из животиње. Забрањено је клати болесне животиње. Такво месо може бити заражено трихинелом, салмонелом и пуно антибиотика. Сувишно је уопште говорити о последицама употребе овог меса, каже Балтић.

Ј. Антељ, И. Албуновић

-------------------------------------------------------------------------------------------

Гламочић најавио измену закона

Храна која се налази у промету у Србији здравствено је безбедна, изјавио је јуче, поводом недавног случаја откривања веће количине меса без декларације у Великој Плани, министар пољопривреде Драган Гламочић и најавио да ће по формирању нове владе доћи до промене законске регулативе на том плану. Упитан о проблему који је пре неколико дана био у Великој ПланиГламочић је рекао, да има пропуста, али да ситуација није ни приближно таква како се помиње у медијима. „Да је тако, ми бисмо сви били мртви. То није настало данас, већ се провлачи десетинама година, о томе морају водити рачуна одговорни у ланцу исхране, јер они производе храну, и не може све да се пребаци на Министарство пољопривреде”, поручио је Гламочић.

Гламочић је рекао, да је храна угинулих животиња често завршавала на депонијама, али и на сточним гробљима и да проблем није решен на успешан начин. „Ми смо направили план, како то да санирамо, очигледно да то не одговара многима у ланцу, али истрајаћемо у томе. Немојте очекивати да ће ситуација бити решена за један дан, јер проблем није настао за један дан, већ годинама уназад”, додао је он.

Танјуг