Очајник 20 година пред судом

Шабац – Моје уста неће говорити, моје очи неће гледати, а грех нека буде на вашу душу. Ове речи изговорио је 12. маја прошле године земљорадник Витомир Јањић (55), из поцерског села Варна, пре него што ће испити есенцију у кабинету председника Окружног суда у Шапцу. Очајнику, који је изгубио све парнице у двадесетогодишњем спору око осам ари земље, живот су спасили лекари Центра за токсикологију ВМА у Београду. Четрнаест месеци после овог немилог догађаја, Јањић је добио позив да се појави пред судијом за прекршаје због – нарушавања јавног реда и мира!

Пријаву против Јањића поднела је шабачка полиција, која је навела да је он "12. маја око 9.05 часова у канцеларији председника суда Владимира Бајића, незадовољан одлуком суда, виком нарушавао јавни ред и мир, а затим попио течност непознате садржине". Као сведоке, полиција је навела председника Бајића и радника обезбеђења Владету Максимовића. На првом рочишту, пред поступајућим судијом општинског органа за прекршаје, прекјуче су се појавили Јањић и Максимовић, док је Бајићево одсуство објашњено службеним боравком ван града.

– Судији за прекршаје сам испричао све чега се сећам, до тренутка док нисам дигао руку на себе, после чега ме је однела хитна помоћ. Пријем код председника Бајића тражио сам због очигледних недоследности у одговорима које сам добио од њега и окружног тужиоца у притужби на рад правосудних органа. Најавио сам се обезбеђењу и сачекао да ме позову у кабинет. После толико неправде, наравно да сам био револтиран, али далеко од тога да сам наводно нарушавао јавни ред и мир – прича за наш лист Витомир Јањић.

Случај овог земљорадника, вишеструког првака у производњи кукуруза и најбољег фрулаша у читавој Поцерини, као да одсликава стање у којима се годинама налазило српско правосуђе. Од рођака Драгана Јањића, злосретни Витомир је 13. јула 1986. године купио 40 ари земље за тадашњих 100.000 динара. Уговор је оверио у Општинском суду у Шапцу, а после процене измирио и порез на промет. Новокупљена парцела била је уз његову њиву, што је требало да му олакша пољопривредне радове.

Међутим, ускоро је стигла вест да је рођак део исте парцеле продао и другом купцу – Живославу Петровићу, такође из Варне. Петровић је власништво доказивао неовереним "уговором", руком исписаним на листу из ђачке свеске, који је носио датум од 11. априла 1986. године (три месеца раније). Ових спорних осам ари, дужине двеста, а ширине четири метра, протезало се уз међу са Јањићевом старом земљом и у потпуности раздвајало две парцеле.

За протеклих 20 година, Витомир је више од 380 пута излазио на разна рочишта, углавном као тужени, јер га је друга страна теретила за ометање поседа! Судило му је 18 судија, а поједини од њих одлучивали су и у другостепеном поступку, пошто су у међувремену из Општинског прешли у виши Окружни суд, или су као адвокати касније заступали другу, противничку страну. Витомир је све спорове изгубио, а против продавца Драгана, кога је пријавио за превару, тужилаштво је у поновљеном поступку одустало од кривичног гоњења, иако је претходно био осуђен на пет месеци затвора.

– У бившем режиму сва врата су ми била затворена. Тек по налогу из кабинета премијера Ђинђића, Општински суд у Шапцу је пристао да ми изда копију уговора, за коју су тврдили да не постоји, да су је у подруму појели мишеви и пацови. Претходни министар правде Зоран Стојковић, наложио је да се испита мој случај. Међутим, почетком прошле године добио сам писма из Окружног тужилаштва и Окружног суда у којима ме обавештавају да је у мојим споровима наводно поступано по закону и да су ми сви жалбени рокови истекли – прича Јањић.

Он истиче да су се тужилаштво и суд размимоишли у једној веома битној ствари. Док у допису из тужилаштва стоји да је прегледом списа, у кривичном предмету број 1018 из 1987. године, утврђено да није било пропуста у раду овог органа, због чега је притужба неоснована, у допису Окружног суда се каже да је "тачно да је тај кривични предмет нестао". "Како је утврђено, ако га нема", пита се Јањић? Управо због овог разјашњења тражио је пријем, који се умало није трагично завршио у мају прошле године.

На лечењу у ВМА, Витомир је изгубио 12 килограма. Покушај самоубиства посебно је погодио његову децу – кћерку Светлану, студента завршне године грађевине, и сина Драгољуба, аутолимара запосленог на Душановцу – које је својим жуљевитим рукама ишколовао са само 5,5 хектара земље. Они су га замолили да се смири и обећали да ће му помоћи да се истина о великој неправди у потпуности разоткрије и исправи.

– Обратили смо се Међународном суду за људска права у Стразбуру, одакле су нас 20. марта ове године обавестили да су примили и завели предмет, а 6. јула стила је и повратница од додатно затражене документације. На жалост, мораћу да их обавестим и о овом позивању пред судију за прекршаје – каже Витомир Јањић.