Четвртак, 09.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Бугарски фокус на српски филм

Бугарски фокус на српски филм
Стефан Китанов и Мира Сталева, најзаслужнији за промоцију српског филма у Бугарској

Софија – Када сам први пут пре 15 година дошао у Београд, тадашњи програмски директор Феста и шеф Института за филм Мирољуб Вучковић издвојио је време, посветио ми велику пажњу, упознао ме са Љубишом Самарџићем, Срђаном Карановићем, Гораном Марковићем, Радивојем Андрићем, Душаном Милићем, Дарком Бајићем, а само два месеца касније нека од тих имена већ су била у Софији на фестивалу – каже Стефан Китанов, оснивач и директор Софија филм фестивала, који у свом 18. издању приређује и са поносом најављује Фокус на српски филм.  

Међу 300 гостију овогодишњег Софија фестивала, налази се 15 српских филмских имена, која су дошла на позив Китанова, и свима њима посвећује се посебна пажња. Горану Паскаљевићу ће сутра вече бити уручена награда „Софија” за допринос светском филму, а читав догађај биће пропраћен и свечаном пројекцијом његовог филма „Кад сване дан”. Китанов каже да је Паскаљевић, чији су филмови испуњени специфичним српским хумором и трагикомичним елементима, омиљен код бугарске публике још од приказивања његовог филма „Буре барута”. Престижну награду коју сваке године град Софија и фестивал додељују реномираним светским ствараоцима, до сада су добили Вендерс, Лелуш, Гриневеј, браћа Тавијани, Клаудија Кардинале, Ангелопулос, Паркер, Ванеса Редгрејв и Мики Манојловић, а ове године уз Паскаљевића добиће је и славни чешки редитељ Јиржи Менцл.

У такмичарски програм „Балканска конкуренција” уврштен је и филм „Фалсификатор” Горана Марковића, а аутору у част фестивал организује и Марковићеву турнеју по Бугарској. Осим пред гледаоцима у Софији, Марковић ће се поклонити публици „Фалсификатора” и у Бурагасу, у Пловдиву и Варни. У „Балканској конкуренцији” такмичи се и дебитантски филм „С/Кидање” Косте Ђорђевића.

Филм „Непослушни” Мине Ђукић, после успешних представљања на фестивалима Санденс и у Ротердаму, Стефан Китанов је уврстио у међународни такмичарски програм, који ове године броји 15 филмова, док филм „Клип” Маје Милош има посебно место у паралелном програму којим се указује и на нове, савремене тенденције у српском филму.

Како Софија фестивал осим свог богатог филмског програма традиционално и веома ефикасно има и своје активне, радне сегменте на којима окупља филмске ствараоце, продуценте и потенцијалне копродуценте и дистрибутере у оквиру секција „Софија митинг” и „Радови у настанку”, о чему непогрешиво годинама брине Мира Сталева, српски аутори и ту имају своје значајно место и велику шансу. Наш прослављени глумац, редитељ и продуцент Лазар Ристовски ће пред потенцијалним европским партнерима на „Софија митингу” представити свој нови продуцентски пројекат „Бог се враћа кући” Петра Ристовског (продукцијска кућа „Кенозоик”).

Пред продуцентима на пичинг форуму свој пројекат „Васина торта” изложиће Жељко Ђукић („Дакар”), чији је сценарио подржан и од стране Евромедитеранског копродукцијског форума, док ће у секцији „Радови у настанку” за своје филмове партнере тражити Душан Милић са „Травелатором” и Павле Вучковић са „Панамом”...

Иначе, петнаестодневни софијски филмски празник током којег се аутори срећу са публиком, али и међусобно – на радним састанцима и веселим забавама – почео је још 6. марта у централној дворани Националне палате културе свечаном пројекцијом бугарског (копродукцијског) филма „Судилиште” Стефана Командарева, у којем наш глумац Мики Манојловић поново има велику улогу. Ово је други пут да су Командарев и Манојловић заједно и то после успешне претходне сарадње у филму „Свет је велики и спасење је иза угла”, који је рађен према награђиваном роману бугарског писца емигранта Илије Тројанова. Наставак следи у следећој софијској причи...

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.