Свађа међу спасиоцима

Планирано славље у Бриселу посвећено успеху европске дипломатије – због ослобађања бугарских болничарки и палестинског лекара из осмогодишњег заточеништва у либијским затворима, истовремено и због нормализације односа са Либијом, једним од најважнијих партнера Европе на афричком северу – претворило се у свађу између Париза, на једној, Немачке и Аустрије, на другој, и Брисела на трећој страни.
"Париз је злоупотребио пажњу посвећену ослобађању, не би ли успешно окончање људске трагедије – како за медицинско особље, тако и за жртве, децу и њихове породице – претворио у тријумф француске дипломатије", истиче се, наравно незванично, у Берлину и Бечу.
Шта се догодило? После потврде смртне казне изречене од стране Врховног суда, због (су)кривице за инфицирање више од четири стотине либијске деце вирусом сиде у једној болници у Бенгазију, судбина бугарских болничарки и палестинског лекара, у међувремену бугарског држављанина, буквално је зависила од преваге добрих или лоших вести. Неповољна је била чињеница да су чекали на извршење смртне казне. Оптимизам је подстицала нада да ће договор између либијског председника Моамера Гадафија и представника ЕУ о исплати обештећења породицама жртава и пуштању заточених на слободу бити реализован. Тада је на сцену ступила прва дама Јелисејске палате Сесилија Саркози, бацајући у засенак заслуге европских преговарача.

Преотете ловорике

У периоду од две недеље госпођа Саркози се обрела два пута у Триполију, да би после друге посете отпутовала у Софију водећи са собом медицинске раднике.

По доласку на аеродром у Софији Сесилија Саркози је изјавила да је уморна, али и срећна, што је заслугом Француске трагедија окончана: "За несрећне медицинске раднике почиње нови живот – на слободи." У духу традиције наглашене предусретљивости, која се вековима у Бугарској испољава према припадницима великих и утицајних нација, председник Прванов је, потом, истакао залагање прве даме Француске.

Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо био је уздржанији у свом хваљењу. Присутни су испричали да се Барозо презнојавао док је смишљао шта да каже – како да не увреди госпођу Саркози, а да не прећути значај свог комесара, Аустријанке Бените Фереро-Валднер. Уз немачку подршку, госпођа Фереро-Валднер је три године водила преговоре о нормализацији односа Либије и ЕУ. Компромисно решење у случају оптуженог медицинског особља сматрано је дипломатским доказом обостране добре воље, који је требало да означи почетак нове сарадње.

Припреме за потпуну нормализацију односа Триполија и Брисела узеле су први замах на плавом Дунаву. Бечка влада није следила линију заговарача тадашњих санкција према Либији. Позивајући се на начело уставом прописане вечите неутралности, неговала је односе са арапским земљама, пре свега са Либијом, Сиријом и Палестином. Беч је био и град у коме је Гадафијеф син Саиф ал Ислам студирао, па је до првих контаката дошло управо у Бечу.

Заслуге преговарачке тројке

Тактика нормализације односа утемељена је на тројном састанку немачких, аустријских и либијских представника. Учесници су били Саиф ал Ислам ал Гадафи, као предводник либијске делегације, министар спољних послова Немачке Франк Валтер Штајнмајер и Аустријанка Бенита Фереро-Валднер, у функцији комесара ЕУ.

Утаначени ток зближавања – исплата обештећења породицама жртава сиде, пуштање свих оптужених на слободу, потом званична најава нормализације односа – био је планиран за јун ове године, поткрај периода немачког председавања ЕУ. Међутим, дошло је до трзавица, изазваних бугарским инсистирањем да се сума одштете умањи за 44 милиона долара, на име компензације за либијске дугове Бугарској. Потом је дошло до несугласица – ко би требало да исплати траншу од даљих, недостајућих 74 милиона долара, које је на крају уплатио Моамер Гадафи: "Добри односи су битнији од неколико милиона долара."

Један од најстаријих француских листова, алзаски ДНА запитао се – шта је заправо био смисао француског мешања? Утицајно гласило француских католика "Кроа" било је директније: "Надајмо се да Саркозијеви нису имали намеру да извуку корист из либијске трагедије."