Египатска сисиманија

Од нашег специјалног извештача

Каиро – Мухамед Фатих нема дилему: време је за фелдмаршала Абдела Фатаха ел Сисија.

Пошто је на киоску у улици каирске елитне аде Замалек пажљиво сортирао јефтине слаткише, овај 23-годишњак расположено одговара на питање шта мисли о шефу египатске војске који се спрема да уочи председничких избора скине униформу и да се, као очекивани победник, придружи плејади официра који су Египтом управљали дуже од шест деценија.

„Сиси је једини човек који може да оконча хаос који нас је задесио после обарања Хоснија Мубарака”, каже уз осмех иза кога је тешко докучити да ли је његов избор слободна воља или страх од власти који се, тврде противници армије, поново усељава у живот Египћана.

Био сам овде 2011. сведок догађаја који су Египћанима враћали понос и наду, атмосфере која је отварала простор слободне утакмице различитих идеолошких и културолошких перспектива, демократске контроле власти, уверења да ће барем оних 2,5 милиона новорођених Египћана годишње имати мање сиромашну будућност.

Испоставља се да су те три године изгубљено време експериментисања са слободом. Ништа од социјалне правде. Економија је у очајном стању. Египат је суочен са новим поделама, а свако ново крвопролиће и хапшење додатно га удаљава од демократије. Нисам до сада био у земљи која има министра за – помирење.

Неславно се завршио покушај Муслиманске браће да политиком „ислам је решење” донесу било какав просперитет 86-милионском народу. После годину дана владавине првог слободно изабраног председника, исламисте Мухамеда Мурсија – обележене неефикасним покушајима решавања економских и социјалних проблема – Сиси је 2012. спретно искористио, тврде организовао, масован протест на каирском Тахриру, епицентру првог револта.

Прогласио је револуцију 30. јуна. На Мурсијеве следбенике ударио је бруталном силом која је иза себе оставила најмање 1.500 убијених. Потом је лидере Муслиманске браће послао у затвор заједно с 21.000 њихових активиста и на крају ухапсио и свргнутог председника – који га је довео на чело Врховног савета оружаних снага – и коме се сада суди по многим тачкама оптужнице, од убиства до сарадње са екстремним исламистима.

Муслиманска браћа су поново забрањена странка, проглашена за терористичку организацију. Да ли онда прети опасност да ће војска, која позадински држи све конце власти, прекинути експеримент са демократијом? Каквом демократијом? Демократијом у земљи навиклој на ауторитарну владавину Насера, Садата или Мубарака? Демократијом са Тахрира 2011. која се пре него што је и добила шансу загубила у исламистичким сањарењима о обнови калифата? Демократијом у земљи фараонске традиције у којој је готово сваки други становник неписмен?

Можда због свега тога, и још којечега, чини се као да Сисија овде обожавају. Таксисти, обични људи са улице, велики део интелигенције који се плашио исламиста.

„Свако воли Сисија. Мушкарци, жене, мало дете, мачке, сви воле Сисија”, каже ми Ибрахим Сајед, продавац мириса у центру Каира.

Када га питам како је онда пре две године 54 одсто Египћана гласало за Муслиманску браћу, која тврде да Сиси поново прави „полицијску државу”, само понавља: „Волим Сисија, свако воли Сисија.”

Биће да Сисију највише верују као ауторитету који ће Египту повратити стабилност.

„Наставак конфликта између припадника различитих политичких снага и њихова неслагања о томе како треба водити земљу могли би да доведу до урушавање државе”, каже он.

Упркос незадовољству једног либералног дела земље који зазире од армије, 60-годишњи генерал из Мубаракове ере очито се наметнуо као кључни арбитар националне будућности. Његов лик можете да нађете на чоколадама, мајицама или краватама. Штампане су, више као сувенири, новчанице и личне карте са којих фелдмаршал замишљено гледа. Бољи зналци су ипак обазривији према овој еуфорији.

„Отворену сисиманију прати и прикривена сисифобија”, каже ми стари знанац Иван Ивековић, професор политичких наука са овдашњег Америчког универзитета. „Муслиманска браћа су сада ређе на улицама, али они су ту, око нас.”

Отпор исламиста је утихнуо, али није сломљен. Мурси је њима и даље легитимно изабрани председник.

„Аутократи Мубараку требало је неколико година да угуши побуну исламиста деведесетих. Браћа су била забрањивана и током претходних деценија када су Египтом управљали официри, али они су и даље и те како присутни”, упозорава Гамал Солтан, професор политичких наука са Америчког универзитета.

Има и оних који мисле да ће Сисијева кандидатура само заоштрити фронт који је отворио са Муслиманском браћом. Убиство једног генерала полиције у јануару и погибије више стотина припадника снага реда у протеклих годину и по дана наговештавају да ће се непријатељства продубити, да хаос неће тако лако бити уклоњен из све дубље подељене земље.

Сиси позицију у домовини гради на ауторитету и популарности армије, која се у Мубараковим завршним данима окренула против свог главнокомандујућег. Обећава да ће вратити ред и мир. Да ће изградити милион станова за младе.

Терен пред Сисијем се рашчишћава. Посебан владин панел је ових дана оптужио присталице Муслиманске браће да су најодговорније за крвопролиће код каирске џамије Раба ел Адавија 14. августа прошле године, што је један од најкрвавијих дана египатске историје, у ком су изгинули махом Мурсијеви симпатизери. Армији је једино пребачено што демонстрантима није дала више времена да се евакуишу пре него што је употребила бојеву муницију.

Потајно хваљен на Западу као неко ко је решен да стави тачку на Ихване, Муслиманску браћу, фелдмаршал може да рачуна и на подршку Вашингтона, који га је после удара благо упозорио ускраћујући део годишње војне помоћи од 1,5 милијарди долара, а сада га „саветодавно” подсећа на неопходан баланс моћи војске, цивилне владавине и судства.

Како жалби на изборе који би могли да се одрже до маја неће бити, Сиси може да рачуна и на оне који га не воле: „Ако треба да бирам између два зла, армије и Ихвана, изабраћу војнике”, каже ми Ваел Еид (43), инжењер који ради у сиромашном каирском предграђу Имбаба.

Ту је и Мухамед Фатих: „Ја сам сиромах, фелах из Делте. Не разумем се у политику, али осећам да само Сиси може да нас спасе”, каже повлачећи дим и премештајући робу по киоску.