У „Радљеву” довољно угља до 2040.

После безмало 15 година чекања почињу припреме за експлоатацију првих количина угља из површинског копа „Радљево” у близини Уба, одакле се и управља свим садашњим, али и будућим пословима. У том руднику „Колубарског басена” производиће се годишње око 13 милиона тона лигнита. Готово половина тренутне производње свих копова „Колубаре”, али чија ће производња, када достигне пун капацитет, задовољити потребе садашњих, али и нових термоелектрана.

Иако би се могло претпоставити да је „Радљево” добра прича уочи предстојећих избора, истина је да је новац за овај нови рудник обезбеђен и то уштедама у самој „Колубари”, након чега је одлучено да паре буду усмерене у финансирање новог копа, чиме ће се отворити око 1.000 нових радних места у околини Уба.

– Вредност укупне инвестиције за коп „Радљево” процењује се на око 700 милиона евра. Покретање производње на овом копу обезбедиће стабилно снабдевање термоелектрана лигнитом у тренутку када коп „Велики Црљени” буде престао са радом, каже у разговору за „Политику” Милорад Грчић, директор Рударског басена „Колубара”.

Радови у „Радљеву” ће, каже он, почети ове и трајати до 2040. године, а прве испоруке лигнита очекују се 2018. године.

– Почетна производња биће два милиона тона, док ће максимална у првој фази бити већа од 7,5 милиона тона лигнита годишње. Максимална пројектована производња копа је 13 милиона тона лигнита годишње, што је скоро половина тренутне производње свих копова, а за ову годину планиран је почетак одводњавања и расељавања домаћинстава која се налазе на територији Уба, каже први човек „Колубаре”.

Према проценама, са копа се може ископати 355 милиона тона лигнита. Однос јаловине и угља је веома добар и износи 3,1:1, каже Грчић и објашњава да отварању сваког новог копа претходи низ изузетно сложених процедура. Тако је у случају „Радљево” неопходно изместити два насеља, око 1.000 домаћинстава, укључујући пратеће јавне комуналне и привредне објекте, док ће четири насеља бити делимично исељена.

– Рударски басен „Колубара” остварује око 70 процената укупне производње угља у Србији захваљујући коме се произведе више од 52 одсто струје у земљи. С новим инвестицијама и у наредном периоду остаће ослонац стабилности електроенергетског система, каже Грчић и додаје да је поред „Радљева” у плану отварање још два нова копа – поља Е и Г. За реализацију ових пројеката потребна су улагања од 120 до 150 милиона евра годишње.

Важност овог пројекта је утолико већа што је лигнит с копа „Радљево” подједнако потребан и за текући рад термоелектрана, али и нових блокова ТЕНТ-а Б3 и „Колубаре Б”, закључује Грчић. Угаљ у производњи струје у Србији учествује са чак 64,1 одсто.

Интересантно је да, иако је за „Радљево” и „Колубару Б” интерес показала кинеска компанија „Синомах Сиениси”, која је своје представништво за Европу отворила управо на Убу и била спремна да у ова два пројекта уложи 1,3 милијарди евра, Кинези још чекају своју шансу, јер ЕПС наставља сарадњу за градњу „Колубаре Б” с италијанским „Едисоном” започету 2011. године.

И док Кинези започињу градњу новог блока у „Костолцу Б”, „Колубара Б” мора још да чека. Докле? Нико не зна, али је чудно што за ове три године ЕПС ништа конкретно није урадио с „Едисоном”.