Зарада од 48 просечних плата у Србији

"Немам речи, ти извикани директори и остала ’браћа’. То би требало све постројити и дати им тестове, па да се види за шта су способни", коментар је једног посетиоца "Политикиног" сајта после недавно обелодањених износа зарада челних људи српских компанија јер неки од њих кући понесу и по 16.000 евра, колико, рецимо, месечно зарађује Никола Станков, директор Агенције за контролу летења. По до сада откривеним подацима, убедљиво је најплаћенији државни топ менаџер у Србији.
Мада правила лепог понашања налажу да се у туђи новчаник никада не завирује, то не би смело да важи за примања државних посленика, а међу њима су и директори јавних предузећа, председници управних одбора, сви који се бирају по политичкој линији, ретко по стручности. Дакле, ако порески обвезници, потрошачи горива, струје, они који шетају шумама, пију воду, у Србији пуне касу из које се исплаћују зараде директора "Јат ервејза", "Нафтне индустрије Србије", "Електропривреде Србије", Јавног предузећа "ПТТ саобраћај", "Железница Србије", Радио-телевизије Србије..., није јасно због чега неки од њих покушавају да своје зараде прогласе пословном тајном. Циљ није ни чист популизам већ једноставно питање Влади Србије како је неко и зашто дозволио да се све ово догоди. Да ли је за плату директора Агенције за контролу лета заслужно само небо изнад Србије на коме су веома важни коридори, па је број летова велики колико и плата.

И док се републички просек плата за мај кретао око 27.000 динара, без плаћених пореза и доприноса, нето просечна јунска плата у НИС-у а. д. износила је 40.319 динара. Иако НИС и није више јавно предузеће, већ акционарско друштво, на питање колика је плата првог човека ове компаније, а колика накнада за чланство у Управном одбору, у НИС-у кажу за "Политику" да то чувају као пословну тајну, па нису у могућности да нам доставе тражене податке.

Незванично се, међутим, сазнаје да председник Управног одбора Жељко Поповић прима месечно 10 бруто просека, што, када се прерачуна, износи око 565.000 динара, или око 7.000 евра, док је плата извршног директора НИС-Петрола Срђана Бошњаковића нижа за 20 одсто, па би по тој рачуници требало да буде нешто више од 450.000 динара. У мају 2007. бруто зарада у Јавном предузећу Аеродром "Никола Тесла" износила је 77.349,33 динара, односно просечна нето 55.702,27 динара. Према подацима које су нам доставили, плата генералног директора Небојше Недељковића у јуну је износила 382.000 динара, што је 14 пута више од мајске просечне зараде у Србији. Плата Миодрага Миловановића, председника Управног одбора, износи 181.636,62 динара.

Истовремено, просечна нето зарада у "Јат ервејзу" за мај ове године била је 57.595 динара, док је месечна зарада генералног директора Небојше Старчевића пет просечних плата из претходног месеца, по одлуци Управног одбора, односно око 285.000 динара. Према подацима из "Јат ервејза", први човек Управног одбора националног авио-превозника Милош Алигрудић добија једну и по просечну плату, па је за мај примио 75.796 динара. Тако је он међу "најскромнијим" челницима управних одбора у Србији.

Просечна плата менаџмента у "Телекому Србија" је 92.000 динара, са распоном од 72.000 до 220.000 динара. Према расположивим подацима, зарада првог човека нашег националног телекомуникационог оператера, Драшка Петровића, износи око 2.000 евра месечно, односно 160.000 динара.

Накнаде за рад чланова и председника Управног одбора "Телекома" креће се у распону од 161.000 до 201.000 динара. Међутим, остало је непознато колико Милан Божић, као председник Управног одбора ове компаније, заправо зарађује.

Миланко Шаранчић, директор "Железнице Србије" у просеку месечно прима, како потврђују у овој фирми, 119.016 динара, по чему је скоро на зачељу листе менаџера највећих српских компанија. Они који седе у Управном одбору "Железнице" примају 3,5 просечне месечне зараде, с тим што надокнада за председника Павла Поповића износи 4,5 просечне палте, што је око 102.000 динара или око 1.200 евра месечно.

Иако у Јавном предузећу "Транснафта", насталом реорганизацијом НИС-а, нису били вољни да саопште ни директорска, а ни примања председника Управног одбора, сазнајемо да и Небојша Лемајић, први човек фирме, и Дејан Микавица, председник Управног одбора, примају по шест просечних плата – односно око 300.000 динара месечно.

Плата директора Јавног предузећа "Србијагаса" Милоша Миланковића, као и првог човека Управног одбора Светислава Крстића такође је на нивоу од шест просека. Ако се зна, како је "Политици" потврђено из ове фирме, да је просек 38.803 динара, то значи да топ менаџери месечно кући носе по 232.818 динара или скоро око 3.000 евра.

Просечна нето плата у Јавном предузећу "ПТТ саобраћај Србије" је, како је потврђено, 23.548,48 динара, док Драган Ковачевић, генерални директор "Поште", месечно прима 168.722,13 динара. Надокнада за рад председника Управног одбора ПТТ-а Милашина Милановића износи 131.942,17 динара.

Иако би се могло очекивати да надлежни у ЕПС-у као јавном предузећу обавесте јавност о примањима директора Владимира Ђорђевића и Јерослава Живановића, председника Управног одбора, они то упорно одбијају. Званична статистика говори да су примања за мај у ЕПС-у била око 42.000 динара.

Иако је овде реч само о јавним предузећима за које би јавност требало да зна колике су месечне надокнаде чланова управних одбора, "прозвани" су се преко сајта "Политике" интересовали и за примања у "Политици" а. д. Дакле, рећи ћемо и то, иако "Политика" није јавно предузеће, већ акционарско друштво: чланови Управног одбора за учешће у раду добијају 15.000 динара по седници.

Јасна Петровић
Марко Лакић

-----------------------------------------------------------

Београдски лимит хиљаду и по евра

Плате директора и чланова управних одбора у јавним градским предузећима у Београду, за разлику од њихових колега на републичком нивоу, углавном не прелазе суму од 120.000 динара. Основна плата директора јавних градских предузећа износи од 90.000 до 100.000 динара, при чему директорска зарада може да порасте до 120.000 динара захваљујући накнадама за топли оброк, за рад празником и минулом раду.

Први човек "Паркинг сервиса", фирме која у јавности важи за "златну коку", јер је прошле године инкасирала више од 1.290.354.000 динара, месечно прими основну плату од 91.429 динара. Према речима Бранка Арсенијевића, из "Паркинг сервиса", плата Живорада Анђелковића са минулим радом и осталим принадлежностима у зависности од дужине месеца износи око 96.000 динара

– Председник Управног одбора прима надокнаду за тај рад у износу од од 25 одсто плате генералног директора, односно 24.270 динара. Остали чланови Управног одбора примају надокнаду у износу од 20 одсто директорове плате, односно 19.221 динар – објашњава Арсенијевић.

Слична ситуација је и у "Београдским електранама", чији генерални директор Владан Марковић, према информацији добијеној у њиховој служби за информисање и комуникацију, месечно прима око 100.000 динара, док су месечна примања председника Управног одбора овог јавног комуналног предузећа око 24.000 динара. Плате директора ГСП-а, "Зеленила", "Погребних услуга", "Београдског водовода и канализације" и осталих градских комуналних предузећа такође износе око 100.000 динара.

Како сазнајемо у Градској управи, великих разлика у платама челника градских предузећа нема, јер је пре неколико година из кабинета градоначелника стигао налог по којем плате директора градских кућа не могу да одскачу од просечних плата у тим предузећима и од плата у Градској управи.

Иначе, укупна месечна примања Ненада Богдановића, градоначелника, износе 107.808 динара, његове заменице Радмиле Хрустановић 107.037 динара, а чланова Градског већа у зависности од стажа од 89.740 до 95.018 динара. Милорад Перовић, председник Скупштине града, не прима плату у овој институцији већ надокнаду за вршење функције у износу од 29.573 динара, док чланови Градског већа, којима стаж не "иде" у Старом двору, примају надокнаду од 26.412 динара.

Основне плате председника београдских општина износе од 65.550 до 99.000 динара, при чему се најчешће њихова укупна месечна примања примакну суми од 120.000 динара. Начелници општинских управа и чланови већа најчешће тек за неколико хиљада динара заостају за председницима општина, па су им плате до 90.000 динара.

Н. Р. – С. Б. С.

-----------------------------------------------------------

Највише зарађују Беочинци, најмање у Белопаланчани

Највећа просечна зарада по запосленом у јуну је, према подацима Републичког завода за статистику, исплаћена у Беочину - 53.542 динара.

На другом месту по висини примања су запослени у Сурчину, са просеком од 44.235 динара, затим следе запослени у Смедереву са платом од 44.137, Новом Београду са 39.886, Лазаревцу са 37.848, Апатину 36.012 и Косјерићу 36.873 динара.

Најниже просечне плате примили су радници у Белој Паланци, само 10.792 динара, затим запослени у Владичином Хану 11.555, нишкој општини Пантелеј 11.708, Сврљигу 12.854, Бојнику 13.125, Пландишту 13.282, Лебану, 13,682, Блацу 13.927 и Књажевцу 13.744 динара.

Највиша просечна зарада у Беочину била је пет пута већа од најниже у Белој Паланци.

Процентуално, просечне зараде су највише порасле у Рачи за 82 одсто, што је за резултат имало просек од 21.691 динар. У много општина дошло је до мањег смањена просечних плата, а највеће је забележено у Сурдулици за 12 одсто и Ражњу за 11 одсто, где је просек примања износио 21.153, односно 20.439 динара.