Ибарски рудници плове низ Ибар

Краљево – Огромне су резерве квалитетног угља на око четири хиљаде квадратних километара на подручју две општине Краљева и Чачка. То је закључак стручњака „Ибарских рудника“ после геолошких радова и израде студије која би требало да послужи као стратешки план наставка рударења у овом крају и после окончања експлоатације каменог угља у Ибарској долини, што се предвиђа за десетак година.

Према тој студији, „централно“ налазиште квалитетног угља, неке врсте лигнита налази се у атару села Тавник код Краљева. Истина, ту су се некада и налазила четири рудника Бресница, Вољавча, Стрмужак и Бајовац. Први угљенокоп отворили су још Аустријанци, током Првог светског рата, а после се угаљ копао са прекидима понајвише у руднику Бајовац.

И, тај рудник је коначно затворен 1986. године, према оцени Срећка Бонџића, садашњег директора „Ибарских рудника“ понајвише због наде и усмерења у експлоатацију борних минерала у долини Ибра. Уз то рудник Бајовац је био и лоше опремљен а недостајало је стручњака и рудара, будући да су људи у поморавском крају више окренути пољопривреди.

Пошто су борни минерали тек на почетку експлоатације а каменог угља понестаје, поново је истраживан тај басен покрај Западне Мораве, па се показало да на ширем подручју има више од стотину милиона тона угља. То је, тврди се у поменутој студији, после сјеничког, највеће налазиште угља у Србији.

Колико је потребно улагања да би се Бајовац поново отворио, упитали смо стручњаке „Ибарских рудника“ и директора Бонџића.

– Ми имамо истражно и експлоатационо право над овим затвореним рудником и у тој, да кажем, првој фази могло би се за кратко време, за три године, започети са експлоатацијом. Само на том налазишту постоје резерве од око 26 милиона тона угља, што би уз годишњи ископ од 200.000 тона, било довољно за наредних 78 година – објашњава нам Бонџић.

У том смислу радиће се елаборат и студија изводљивости експлоатације, а прве рачунице показују да је неопходан трошак од 13,5 милиона евра, а у руднику би запослење нашло 286 рудара и других радника. Дознајемо још да проблем радне снаге не би постојао, јер је у ситуацији беспослице велико интересовање за рад у руднику. Али, где наћи новац за нову инвестицију?

У „Ибарским рудницима“ понајвише размишљају о стратешком партнерству са неким иностраним инвеститором, јер уз проширење експлоатације угља могло би се у овом, како га зову, западноморавском угљеном басену копати и око 750.000 тона угља. Показала су то и нека истраживања иностраних компанија, а за тај каснији обим експлоатације потребно је у отварање и опремање рудника уложити око 50 милиона евра.

Наизглед велики новац у овој ситуацији, али све делује привлачно поготово што би поменута могућност стогодишњег копања већих количина угља омогућила и отварање, рецимо, термоелектране на подручју Краљева. С обзиром на поменуто богатство под земљом, по мишљењу стручњака „Ибарских рудника“, то и није нереалан стратешки план за наставак рударења на овом подручју.