„Делезу” не цвета посао

Након што је „Делез” у трећем кварталу прошле године забележио губитак од 191 милион евра у Србији, челници ове белгијске компаније саопштили су пре неколико дана у Бриселу, поводом објављивања финансијског извештаја за 2013, да се и даље суочавају са изазовима у пословању у нашој земљи.

На то је свакако утицао поменути губитак, али и то што, како су већ објаснили, економска ситуација у Србији није иста као када су 2011. године од „Делте” купили „Макси” за 932,5 милиона евра. Без обзира на то, управа „Делеза” у Србији тврди да настављају да послују овде и да не планирају да напусте наше тржиште.

Међутим, велики део некадашњег „Делта максија” у иностранству (у Албанији, Босни и Херцеговини, Црној Гори и Бугарској) је продат. Пословање није ишло како је планирано, па су прошле године продали некадашњи „Делтин” бизнис у Албанији, потом у Црној Гори, а недавно и у Бугарској. Сада се спекулише да би могла да уследи и продаја „Максија” и „Темпа” и у Босни. У „Делезу” то демантују, мада треба подсетити да су исто одговарали „Политици” и у току прошле године када смо их питали да ли намеравају да напусте посао у Црној Гори.

– У овом тренутку не планирамо излазак са тржишта Босне и Херцеговине, већ радимо на оптимизацији пословања у циљу веће ефикасности. Не напуштамо овај регион, већ желимо да ојачамо лидерску позицију. Што се тиче тржишта Србије, оно остаје једно од стратешких – рекли су нам у „Делезовом” огранку у Србији.

Оно што је занимљиво у финансијском извештају „Делеза” је то да просечна бруто маржа за целу групу (за сва тржишта где послују у Европи и Америци) износи 24,2 одсто. А за регион југоисточне Европе, где је и Србија, просечна бруто маржа је 23,6 одсто. За разлику од других водећих трговаца који овде послују, „Делез” је на берзи, па такве податке мора да објављује јавно. Такође занимљива ставка у извештају „Делеза” је да им је у току 2013. године бивши власник „Делта максија” („Делта”) уплатио 22 милиона евра, што се у извештају води под категоријом заосталих неизмирених обавеза. Како сазнајемо, реч је о износу који је још приликом куповине 2011. године депонован на посебан наменски рачун и та средства су 2013. године ослобођена и враћена „Делезу”.

Што се тиче Србије, Белгијанци настављају са изградњом дистрибутивног центра у Старој Пазови, што је инвестиција вредна 50 милиона евра. Такође, наводи се у финансијском извештају, „Делез” је у Србији на крају 2012. године имао 363 објеката, а на крају 2013. године 381 радњу.