Дошли у кампањи отишли у тишини

Мисија Међународног монетарног фонда завршила је своју двонедељну посету и напустила Србију у складу с предизборним правилима. У тишини. Речју, нису се огласили ни са чиме што би могло да иде у прилог или против актера наше политичке сцене.

Министарство финансија саопштило је јуче укратко да ће се разговори о новом аранжману из предострожности са мисијом ММФ-а, која је завршила посету Србији, наставити по окончању избора и формирању нове Владе Србије.

„Мисија ММФ-а боравила је у Београду од 26. фебруара до 13. марта како би отпочела преговоре са представницима Републике Србије о новом аранжману из предострожности. Разговори су протекли у конструктивној атмосфери и наставиће се по окончању избора и формирања нове Владе Републике Србије”, наведено је у саопштењу Министарства финансија.

Тим Србије у разговорима предводили су министар финансија Лазар Крстић и гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић, док је на челу мисије ММФ-а била Зузана Мургасова.

Да се унапред знало да ни домаћини, а ни сама Мисија неће јавно саопштавати своје захтеве и препоруке у погледу јавних финансија због тога што се време њиховог боравка поклопило с изборном кампањом потврђује и Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду.

– Мисија је боравак искористила да се упозна са стањем у јавним финансијама, а вероватно су им и препоруке биле прецизне. Већина њихових захтева је непопуларна, а чак и да су се огласили то мишљење не би обавезивало нову владу – сматра Арсић.

Иако јавно нисмо упознати с детаљима посете Мисије ММФ-а мање-више је познато да они од нас очекују реформе које подразумевају уштеде у јавним финансијама. Још у децембру прошле године Министарство финансија саопштило је да је Србија спремна да почне преговоре са ММФ-ом о аранжману из предострожности, који подразумева договор о програму реформи, економским и фискалним мерама Владе Србије, чију ће реализацију пратити ММФ, и уз стављање на располагање Србији одређене суме новца, која не мора да се повлачи.

Споразум са ММФ-ом омогућиће нам да повучемо и кредит од Светске банке од 250 милиона долара за решавање статуса 153 предузећа у реструктурирању, а и зајам од 200 милиона долара од Руске Федерације нам је условљен споразумом са ММФ-ом.

Да ће ММФ инсистирати на буџетској штедњи већ се зна из изјаве првог потпредседника техничке владе Александра Вучића да ће Мисија да тражи уштеде у буџету од око 400 милиона евра, односно да смањи буџетски дефицит за 0,5 до један одсто бруто домаћег производа (БДП).

Опште је познато да нам је штедња потребна због велике државне потрошње, све већег удела јавног дуга у бруто домаћем производу земље због чега нам, између осталог, прети и дужничка криза.

Највећи издаци у буџету су за плате у јавном сектору, пензије, субвенције и гаранције привреди. Уштеде су већ направљене увођењем солидарног пореза, као и по основу забране новог запошљавања. За ову годину већ су планиране уштеде због увођења платних разреда и то на нивоу од 0,5 одсто БДП-а.

Предузећа у реструктурирању, њих 153, требало би по слову закона, да престану да постоје до краја јуна ове године, а као подршка за решење овог проблема Светска банка је вољна да нам одобри зајам. Неизвестан је и трошак за „Железару Смедерево” у овој години, као и за покривање осигураних депозита у пропалим банкама.

Дугови „Србијагаса”, због датих гаранција, све више оптерећују буџет, а у овој години се очекује да ово предузеће не само престане да гомила губитке, већ и да почне само да их враћа.

Подразумева се да се, већ по формирању нове владе, морају направити планови за реформу ПИО система и рационализацију трошкова у здравству. Све то како би се у наредним годинама постигле уштеде од додатних 1,5 одсто БДП-а у просеку.

Последњи аранжман Србије и ММФ-а склопљен је крајем септембра 2011, а замрзнут у фебруару наредне године, јер је буџет за 2012. одступио од договореног фискалног програма.