Хистерија око меса

Већ недељу дана таблоиди нас уверавају да је више од половине тржишта меса у илегалној зони, да нам месари подваљују цркотине и да у индустрији хране влада хаос јер је у оптицају чак 180.000 тона животињског отпада. Наводно сав тај отпад завршава у виршлама, паштетама, паризеру и другде јер нема контроле уништавања, јер су капацитети фабрика за прераду минимални, контрола кланица лоша, а уз то постоји и организовани систем прикривања информација, како тврде неки који се баве послом прераде кланичног отпада. Право је чудо да одавно нисмо колективно отровани. 

И сама помисао да је неко нелегално набављао од сељака месо угинуле стоке и даље то месо препродавао за роштиљ и кобасице, и то још у близини школе, изазива згражање. Али ако је тако, а чак ни ова информација још није званично потврђена, то је тешко кривично дело појединца или групе умешаних у прљаве послове и никако не може бити општа појава. А управо такво мишљење и поједини медији покушавају да нам наметну ширећи хистерију и профитирајући на оваквим темама.

Шта је то чега би грађани требало да се плаше, а шта у овој, по многима крупној причи, јесте истина, тема је која захтева озбиљно истраживање. Пре свега због тога што прописи који регулишу ову област, а највише Закон о безбедности хране, имају доста мана. По мишљењу стручњака, поменути закон је у многим деловима лош по грађане јер је изоставио контролу хране у промету у свим малопродајним објектима.

Јер, познато је да ветеринарска инспекција у свом редовном послу контролише само малопродају рибарница и месара (касапница), док су рецимо, ћевабџинице, печењаре, кетеринг, производња колача без контроле, осим у ванредним акцијама и по пријави или налогу Министарства унутрашњих послова, како се догодило у Великој Плани. 

Пропуста у контроли хране у Србији има и то није спорно, то на неки начин признаје и министар пољопривреде у оставци, и за то окривљује лоше прописе. Последњи инцидент очигледно је био повод да се изврши притисак на јавност, али и да власт крене у измену прописа, што је Гламочић накнадно и најавио. 

„Политика“ је сазнала да је отприлике две недеље пре саопштења МУП-а о заплени сумњивог меса у Великој Плани Републичка ветеринарска инспекција тражила од ветеринарског факултета мишљење (о опасности које долазе од животињских лешева) и подршку за промену законске регулативе како би свој посао контроле намирница могли да раде како треба јер тренутно немају овлашћења за то. Мотив састанка стручњака није био само притисак јавности и критике да инспекције не раде добро свој посао него и да се коначно ухвате укоштац са проблемом и преузму целокупну контролу тржишта, јер крајње је време за то.