Histerija oko mesa

Već nedelju dana tabloidi nas uveravaju da je više od polovine tržišta mesa u ilegalnoj zoni, da nam mesari podvaljuju crkotine i da u industriji hrane vlada haos jer je u opticaju čak 180.000 tona životinjskog otpada. Navodno sav taj otpad završava u viršlama, paštetama, parizeru i drugde jer nema kontrole uništavanja, jer su kapaciteti fabrika za preradu minimalni, kontrola klanica loša, a uz to postoji i organizovani sistem prikrivanja informacija, kako tvrde neki koji se bave poslom prerade klaničnog otpada. Pravo je čudo da odavno nismo kolektivno otrovani. 

I sama pomisao da je neko nelegalno nabavljao od seljaka meso uginule stoke i dalje to meso preprodavao za roštilj i kobasice, i to još u blizini škole, izaziva zgražanje. Ali ako je tako, a čak ni ova informacija još nije zvanično potvrđena, to je teško krivično delo pojedinca ili grupe umešanih u prljave poslove i nikako ne može biti opšta pojava. A upravo takvo mišljenje i pojedini mediji pokušavaju da nam nametnu šireći histeriju i profitirajući na ovakvim temama.

Šta je to čega bi građani trebalo da se plaše, a šta u ovoj, po mnogima krupnoj priči, jeste istina, tema je koja zahteva ozbiljno istraživanje. Pre svega zbog toga što propisi koji regulišu ovu oblast, a najviše Zakon o bezbednosti hrane, imaju dosta mana. Po mišljenju stručnjaka, pomenuti zakon je u mnogim delovima loš po građane jer je izostavio kontrolu hrane u prometu u svim maloprodajnim objektima.

Jer, poznato je da veterinarska inspekcija u svom redovnom poslu kontroliše samo maloprodaju ribarnica i mesara (kasapnica), dok su recimo, ćevabdžinice, pečenjare, ketering, proizvodnja kolača bez kontrole, osim u vanrednim akcijama i po prijavi ili nalogu Ministarstva unutrašnjih poslova, kako se dogodilo u Velikoj Plani. 

Propusta u kontroli hrane u Srbiji ima i to nije sporno, to na neki način priznaje i ministar poljoprivrede u ostavci, i za to okrivljuje loše propise. Poslednji incident očigledno je bio povod da se izvrši pritisak na javnost, ali i da vlast krene u izmenu propisa, što je Glamočić naknadno i najavio. 

„Politika“ je saznala da je otprilike dve nedelje pre saopštenja MUP-a o zapleni sumnjivog mesa u Velikoj Plani Republička veterinarska inspekcija tražila od veterinarskog fakulteta mišljenje (o opasnosti koje dolaze od životinjskih leševa) i podršku za promenu zakonske regulative kako bi svoj posao kontrole namirnica mogli da rade kako treba jer trenutno nemaju ovlašćenja za to. Motiv sastanka stručnjaka nije bio samo pritisak javnosti i kritike da inspekcije ne rade dobro svoj posao nego i da se konačno uhvate ukoštac sa problemom i preuzmu celokupnu kontrolu tržišta, jer krajnje je vreme za to.