Одузимање имовине пре пресуде – директива ЕУ

Само један проценат имовине криминалаца заврши као плен држава ЕУ, а када не би морало да се чека на коначну пресуду, фондови Европске уније напунили би се сваке године са неколико милијарди евра, речено је недавно на седници Европског парламента, који је крајем фебруара усвојио Директиву о одузимању и замрзавању имовинске користи остварене кривичним делима.

Ова директива даје одрешене руке свим чланицама ЕУ да могу одузети имовину за коју се сумња да је стечена криминалом и пре осуде, чак и ако је окривљени у бекству. За овај предлог гласао је 631 посланик Европског парламента, док је 19 било против а 25 уздржаних.

За одузимање имовине било би довољно да је она несразмерна легалним приходима, јер чекање на коначну одлуку суда омогућава да највећи део нелегалног новца заврши у легалним токовима или да се користи за нове криминалне активности, док само мали део такве имовине државе успеју да одузму, речено је на седници парламента.

Могућност одузимања имовине пре правноснажне пресуде за сада имају Британија, Ирска, Италија, Бугарска и Словачка, али ускоро ће и друге државе моћи да уведу нова правила, без бојазни да ће их криминалци тужити Европском суду за људска права у Стразбуру, позивајући се на претпоставку невиности.

Нова правила вероватно ће поново дати зелено светло за ретроактивну примену закона, која је често била оспоравана у многим земљама, а нарочито у Србији последњих година. Јер, када је неко окривљен, онда се доводила у питање сва његова имовина, без обзира на то да ли је стечена у скорије време или пре више деценија, па су окривљени морали да доказују и легалност наслеђене и легално стечене имовине из времена када се нису бавили криминалом. Због тога су неке земље, као Италија и Енглеска, установиле временску границу унутар које важи претпоставка да је имовина стечена криминалом.

Наиме, у поступцима за одузимање имовине постоји претпоставка о криминалном пореклу имовине. Важно је да грађани уоче разлику између кривичног поступка против окривљеног, где постоји претпоставка невиности у односу на његову кривицу, и посебног поступка за одузимање имовине, где окривљени мора да докаже њено легално порекло. Ако у томе не успе, имовина се одузима, најпре привремено, а после правноснажне одлуке – и трајно. Тек тада је држава може отуђити.

У Србији је Закон о одузимању имовине стечене криминалом донео добре резултате, који су често били оспоравани због продаје на аукцијама привремено одузетих покретних ствари.

Сада се привремено одузета имовина чува до правноснажности пресуде. Закон налаже да се новац, који је привремено одузет, може дати на коришћење привредним друштвима, уз камату коју је прописала Народна банка Србије.

Приход се остварује и издавањем у закуп привремено одузетих кућа, станова, пословног простора и гаража. У Србији је до сада мањи део криминалне имовине одузет трајно, а већи део привремено, а од издавања одузетих непокретности држава месечно инкасира око 100.000 евра, што је три пута више него пре годину дана.

------------------------------------------------------------------

Шарићеве некретнине 

Највећа вредност укупно одузете имовине припадала је Дарку Шарићу, оптуженом за трговину наркотицима и прање новца.

Дирекција за управљање одузетом имовином објавила је прошле недеље јавни позив за достављање понуда за давање у закуп пословног простора, станова и гаражних места на одређено време. Реч је о 42 стана и четири куће, 16 гаражних места и десет пословних простора на подручју Београда и Новог Сада. Износ месечне закупнине станова креће се од 150 до 300 евра, у зависности од квадратуре и локације.