Лагодан живот на туђој муци

Ниш – Иако се тврди да се зеленаштво, које се одавно у Србији третира као кривично дело, тешко доказује, у нашој земљи све је више откривених случајева и хапшења појединацакоји, показује се, само од тога живе. И то добро и лагодно. Последњи случајeви с југа Србије најбоље говоре колико због своје лаковерности или наивности појединац или чак и читава породица могу да пропадну.

Мештанин села Доња Пешчаница, у општини Алексинац, Јовица Н. позајмио је пре пет и по година познанику из суседне Горње Пешчанице И.В. 300 евра. Новац је И.В. био хитно потребан и пристао је да на позајмицу плаћа камату све док не врати основни дуг. Од 2008, када је дао 300 евра на зајам, до почетка марта ове године, Јовица је од познаника, саопштила је нишка полиција пошто је открила случај зеленаштва, наплатио невероватних 10.000 евра! Право богатство.

Буквално све што је И.В. зарађивао одлазило је најпре на камату, потом на „камату на камату”, али је и поред тога рачуница зајмодавца и зеленаша била да му се и даље дугује.

Почетком марта ове године сели су зеленаш и дужник да се прерачунају. Тада је зеленаш рекао да му познаник више не дугује за камату, али и да је главница дуга од оних 300, нарасла на 3.000 евра! И саопштио му да то одмах исплати или, ако нема, има обавезу да му све док не обезбеди целокупну суму новца, месечно плаћа додатних по 200 евра…Тек тада је И.В. схватио да је у канџама зеленаша и пријавио све полицији.

Пре овог забележени су и други случајеви широм наше земље да се зеленаши богате, да је малтене јавна тајна како за дате суме новца на позајмицу наплаћују такву камату да оне који од њих узимају новац на зајам доводе буквално у дужничко ропство. И до пропадања, финансијског и сваког другог. Није никаква тајна да су многи под уценама зеленаша остали без својих аутомобила, чак и без кућа или станова не могавши да врате ни основни дуг (главницу), ни да исплате камату.

Памти се добро случај од пре десетак година када је, такође на југу Србије, младић из добре намере да помогне родитељима, који су остали без посла и прихода, покренуо посао и за то позајмио од зеленаша 5.000 евра уз обавезу да плаћа камату од десет одсто месечно, и врло брзо стигао до дна. Рачунао је да ће посао добро кренути, али заглибио се најпре с приватном фирмом, која је пропала, а онда и код каматаша, који је после само после три године тражио на име главног дуга и камате чак 40.000 евра. Морао је да прода стан у граду како би измирио потраживања зеленаша и да своје родитеље одведе у очево село да тамо наставе да живе.

Посебно је занимљиво, што и овај случај из ових алексиначких села најбоље говори, да је зеленаштво свуда присутно, не само у градовима и великим центрима наше земље. И да се шири, као и наркоманија, у све средине, па и најсиромашније.

А закон је и јасан и прецизан. У њему се лепо каже да „ко за давање новца или других потрошних ствари на зајам неком лицу прими или уговори за себе или другог несразмерну имовинску корист, искоришћавајући тешко имовинско стање, тешке прилике, нужду, лакомисленост или недовољну способност за расуђивање оштећеног, казниће се затвором до три године и новчаном казном”. То је за најблаже случајеве зеленаштва. А постоје и тежи, па закон предвиђа санцкионисање и таквих: „Ако сума позајмице и настале штете прелази 450.000 динара казна је од шест месеци до пет година затвора и новчана казна, а ако пређе 1,5 милиона динара или ако је кривично дело извршено од стране групе људи, предвиђена затворска казна је од једне до осам година, и плус новчана казна”.

Зато је нишка полиција више пута последњих година апеловала на становнике овог дела наше земље да најпре не подлежу обећањима оних који им нуде новац „под повољним условима” или да, ако се већ лаковерно упусте у нешто тако схвате да се на њиховој муци неко богати, обавезно пријаве зеленаштво. Само тако неће себе доводити у још тежу ситуацију али неће ни омогућавати зеленашима да се богате и да живе на туђој муци куповином кућа, локала, фирми или скупоцених аутомобила.