Гуча добија хелипорт

Захваљујући ентузијазму неколицине ваздухопловних стручњака, подршци општине Лучани и једном приватном инвеститору – Гуча ће можда већ на предстојећем Сабору трубача моћи да прими и госте који ће стићи хеликоптером. То ће за почетак бити летелиште са основним потребама за безбедно слетање и полетање, које ће, уколико то оправда тражња тржишта, прерасти у прави хелипорт.
– Будући хелипорт у Гучи биће први објекат такве врсте у Србији. Наиме, за разлику од војних и полицијских хелидрома, он ће бити намењен пословној авијацији. Тај термин подразумева превоз путника који могу да плате то задовољство, које није јефтино – каже Слободан Гвозденовић, декан Саобраћајног факултета у Београду.

Пројекат хелипорта у Гучи припремила је група ваздухопловних стручњака које, према речима нашег саговорника, везује љубав према авијацији. Они су Гучи понудили свој пројекат, добили подршку општине Лучани, а за финансије ће се побринути један локални инвеститор који је на свом земљишту обезбедио простор за хелипорт.

– Радови на уређењу поменутог летелишта могу бити готови за неколико дана. То значи да ће, уколико не дође до неких проблема, хеликоптери у Гучу моћи да слећу већ током предстојећег Сабора трубача. Иначе, то би био први организован хеликоптерски саобраћај у нашој земљи, са полетањем и слетањем са уређених летелишта, а не пољана које путницима и летелицама не пружају минимум безбедности – напомиње Гвозденовић.

Идеја о хелипорту у Гучи потекла је из сличног пројекта који су његови аутори представили у Црној Гори. У Бару је предвиђена изградња хелипорта у близини тамошњег медицинског центра, а како се испоставило, тај објекат би могла да користи и црногорска служба трагања и спасавања. По том моделу, надлежни у Подгорици разматрају могућност изградње још неколико хелипорта, међу којима би један био на Жабљаку.

– Изградња хелипорта по међународним стандардима стаје око 150.000 евра. Када је реч о оним за комерцијалну употребу, њихову изградњу треба да финансира приватни сектор, који би сигурно имао интерес да такве објекте изгради по туристичким центрима и сличним локацијама, попут Копаоника, Златибора, Ђердапа и једног дана Старе планине. Као атрактивнија локација намеће се и Београд, који би по узору на сличне светске престонице требало да има хелипорт за комерцијалну употребу – говори Гвозденовић.

Он при том наглашава да за комерцијални хеликоптерски саобраћај у Србији нису погодни војни хеликоптери, већ летелице намењене управо тој сврси, које путницима нуде удобан превоз. Ту се, међутим, јавља проблем недостатка таквих летелица. Ипак, уз тражњу на тржишту, такво стање би убрзо било превазиђено, о чему најбоље сведочи пример малих домаћих приватних авио-компанија ("Принс ер", "Ер Пинк"), које су набавиле авионе за високоплатежну клијентелу.

Тема која се надовезује на причу о комерцијалном хеликоптерском саобраћају у нашој земљи јесте и неопходност да Србија има флоту хеликоптера који се користе за посебне потребе – од праћења саобраћаја, надзора границе, до транспорта повређених у саобраћајним несрећама. За то је неопходно десетак хеликоптера са, рецимо, четири базе – хелипорта, које ће покривати подручје Београда, Војводине, јужне и западне крајеве Србије. Локације и инфраструктура ту нису проблем, јер за то могу да послуже војни аеродроми попут Лађеваца и Поникава.

Наша држава, иначе, већ размишља у том правцу, тако да ће хеликоптери за наведене потребе, највероватније летети у саставу будуће Агенције за ванредне ситуације, или неког сличног тела.