Ристић: Преполовити број студената медицине

Без посла је у Србији 2.745 дипломаца медицине, а од тога 900 је у Београду, говоре подаци Националне службе за запошљавање достављени за „Политику”. Индекс бруцоша Медицинског факултета само у Београду и овог јула добиће 450 младих, плус 50 оних који су спремни да сами финансирају своје студирање медицине. Иако овогодишње уписне квоте још нису објављене, извесно је да ће, као и прошлих година, медицину студирати у Крагујевцу најмање 280 младих, у Новом Саду нешто више од 400, у Нишу око 340, а у Косовској Митровици 150. То је око 1.700 нових студената медицине. Уписне квоте годинама се битно не мењају без обзира на постојећи број незапослених доктора.

Да ли нам је стварно потребно толико будућих лекара? Иако сви знају да је једино решење да се смањи број незапослених доктора то да се у Србији уписује онолико будућих лекара колико је потребно, а процена је да то не би требало да буде више од 500 студената годишње, такву одлуку нико неће да донесе.

Само у току једног дана прошле недеље директорка Лекарске коморе Србије (ЛКС) др Татјана Радосављевић потписала је 35 сертификата добре праксе, документ који се вади искључиво за рад у иностранству.

– У 2013. години издали смо 860 ових сертификата. Нису га тражили само лекари без посла и специјализације, већ и познати специјалисти који су обучавани дуже од деценије. Србија је земља контраста: имамо квалитетне лекаре, недостатак лекара у одређеном делу система, а вишак на бироима за незапослене. Одлазе нам лекари у иностранство, а разлог није само плата од 65.000 или 70.000 динара, него и услови рада и третман државе. Недостаје и кадровски план према коме би се ускладио број новоуписаних студената медицине – каже др Радосављевић.

Пре неколико дана објављен је оглас којим Либија опет тражи наше лекаре и специјалисте нудећи им 1.500 до 4.000 евра плату, као и тринаесту плату за сваку годину рада у Либији. Нуде и обезбеђени смештај, бесплатне авионске карте за себе, брачног друга и двоје деце једном у две године, додатак на плату од 30 одсто…

– Наши лекари тренутно највише одлазе у Немачку, али и у друге земље, па чак и у Анголу – каже др Радосављевић.

Према подацима са Медицинског факултета у Београду, годишње специјалистички испит положи око 550 лекара. Да ли држава има право да тражи од лекара да остану у Србији, јер су се школовали од новца пореских обвезника? Србија је постала извозник кадрова у богате земље, што је тешко разумљив луксуз. У САД родитељи плаћају студирање деце или она сама узимају студентске кредите које затим враћају током прве, па чак и друге деценије своје каријере.

Директор Клиничког центра Србије професор др Миљко Ристић залаже се да се преполови број студената који уписују медицину. Међутим, додаје да нико младим лекарима не може забранити одлазак у иностранство.

– Друга ствар је када одлазе они који имају обезбеђени посао и они би требало да одраде бар 10 година у земљи која их је школовала, то јест да испоштују бар двоструко или троструко време трајања специјализације. На новој влади је да оснује компетентно тело које ће анализирати које су специјалности и број лекара потребни Србији – каже др Ристић.

Министарка здравља професор др Славица Ђукић-Дејановић потписала је одобрење за 1.702 специјализације, од тога 93 за анестезиологе. Чак 14 специјализација су одређене као дефицитарне у 2014. години. Тако су нам преко потребни анестезиолози, радиолози, васкуларни и грудни хирурзи, патолози, кардиохирурзи и радијациони онколози. Такође, недостају нам специјалисти нуклеарне медицине, медицинске микробиологије, клиничке биохемије, клиничке фармакологије, трансфузионе медицине, дечје и адолесцентне психијатрије и палијативног збрињавања.

Специјализације се одобравају два пута годишње, у октобру и марту, тако да ће за који дан комисија изаћи са именима лекара којима су одобрене специјализације. Да би се брже стигло до специјалиста који највише недостају здравственом систему, још пре три године, у време када је министар здравља био професор др Зоран Станковић, за дефицитарне специјализације укинут је услов да су потребне најмање две године радног стажа. За њих је довољно да лекари одраде приправнички стаж у некој здравственој установи и положе државни испит.

За добијање осталих специјализација које се не сматрају дефицитарним, али су ипак потребне некој здравственој установи у унутрашњости, услов је да лекар има најмање две године радног стажа. Од установе до установе зависи какав је уговор са специјализантом склопила о условима специјализације и обавезе да после истека специјализације у тој установи проведе најмање исто толико година колико је трајала специјализација. Обавезно се наведе и да ли се лекар у случају одлуке да каријеру настави у некој другој установи или иностранству обавезује да врати износ специјализације, то јест плате које је током специјализације примао. Многи који су отишли у Словенију или неку другу земљу никада нису вратили износе својих специјализација, а неки су их исплатили веома брзо, са само две-три плате, зарађене у иностранству.