Кримски Татари између Москве и Кијева

У случају војног сукоба између Русије и Украјине око Кримског полуострва, победу ће однети Москва. Ово је 2008. године била процена експертске корпорације РАНД, америчког труста мозгова чије савете пажљиво слушају власти у Вашингтону приликом доношења одлука. Амерички аналитичари истакли су да се у случају сукоба може очекивати да би се Русима супротставиле и „снаге отпора” кримских Татара, али да би њихов пораз био неизбежан. Поставља се и питање – ко су кримски Татари, одакле су дошли и када.

Као посебан етнос, настали су крајем 15. века. У прошлости су имали и своју државу на тлу Крима. Након монголске средњовековне окупације Русије, ова енклава је преостала и, после уништења Златне хорде, била је у вазалском односу према Турској. Као „независна” творевина, постојала је од 1441. до 1783, када је царска војска Русије након победе у рату са Турском преузела Крим и исте године основала Севастопољ.

По уласку Крима у састав Руске империје, татарско становништво бавило се земљорадњом и трговином и изгубили су дотадашње привилегије. Пљачкашки походи на словенске насеобине и одвођење робља, од чега су се вековима издржавали, више нису били могући. Зато су у Хитлеровим трупама, које су држале Крим под окупацијом од новембра 1941. до маја 1944, видели „спасиоце”, по узору на западноукрајинске националисте, који су у јуну 1941. прогласили „независну украјинску државу”. Татари су се масовно придружили Немачкој, у свим облицима колаборационистичког деловања, укључујући и стварање посебне, кримско-татарске СС бригаде, која је ликвидирана 31. децембра 1944.

Крим је ослобођен у време док је на околним територијама и даље беснео рат. Само у једном дану, 7. маја 1944, совјетске трупе ухапсиле су и заробиле 5.381 татарског колаборационисту, што је био тек мањи део њихових снага. Стаљин је донео одлуку о депортацији и пресељењу дела татарског становништва у друге делове СССР-а како би спречио поновно буђење фашистичких „татарских националних комитета”. Помало је апсурдно да су ове одлуке двојице Грузина, Јосифа Стаљина и комесара унутрашњих послова Лаврентија Берије, додатно појачале мржњу Татара према – Русима.

Повратак Татара на Крим започео је пре 35 година и данас их је око 250.000, више него што их је икад било. Од 1991, када је одлуком татарског курултаја (националне скупштине) формиран, на челу меџлиса налази се украјински народни посланик Мустафа Џемиљев, познат и по надимку Киримоглу („Син Крима”). Џемиљев, отворени присталица чеченских сепаратиста, повукао се са чела меџлиса у новембру 2013, истовремено када је почела „украјинска револуција”, а његов наследник је Рефат Чубаров, заменик председника Врховног совјета Крима.

Татарски курултај је још 1991. као циљ своје борбе истакао стварање националне државе кримских Татара и прогласио да „сва кримска земља, њене руде и вода припадају само кримско-татарском народу”. Након формирања меџлиса, почињу да примењују насилне методе у освајању позиција на Кримском полуострву, које су највише уперене против већинског становништва – Руса. Забележни су многи случајеви такозваних „самозахвата” земље, укључујући и употребу оружја, чиме потпуно нелегално умножавају своје поседе. Срушили су 2002. православни крст недалеко од Судака, уз тврдњу да је „вређао верска осећања муслимана”, а шест година касније и споменик апостолу Андреју Првозваном у Феодосији.

Према проценама руских експерата, на полуострву делује око 30 вехабијских група, које су веома добро наоружане и регрутују се управо из организационе структуре меџлиса, то јест управног органа кримских Татара. Ову институцију нису признавале украјинске државне власти, али је она ипак неометано деловала као паралелна влада, којој се Татари покоравају.

Међутим, Рустам Миниханов, председник Татарстана, руске републике источно од Москве, лично је уочи референдума отишао на Крим и позвао своје сународнике да гласају за припајање Русији и да живе са својим комшијама у миру. То и не чуди, ако се зна да је тромилионски Татарстан једна од најпросперитетнијих средина у Руској Федерацији, са годишњим бруто производом од преко 30 милијарди евра. Према првим објављеним резултатима, многи су га и послушали.