Приватизација на кокаину

Ко су били главни политички покровитељи браће Шарић који су успели да истовремено буду на листама најтраженијих нарко-дилера у свету и најпожељнијих инвеститора у Србији? Ово питање ће, вероватно, бити најзанимљивије на процесу, који би могао да изазове нови земљотрес у српској политици и бизнису.

Према подацима из Интерпола, Шарић је основао три фирме у америчкој држави Делавер, девет фирми у Црној Гори, две у Хрватској (Ровињу), једну у Чешкој (Праг), а чак 25 у Србији од којих је највише – 16, било у Војводини. Те фирме су затим оснивале нова предузећа која су се наводно бавила спољном трговином, друмским транспортом, пољопривредом. Већина тих предузећа је купована од 2006. до 2008. а седишта су им била углавном у Новом Саду и Сремској Митровици.

Процењује се да је клан Шарић успео да опере чак 1,7 милијарди долара, тако што је преко инвестиционих фондова из иностранства, давао веома повољне кредите фирмама у Србији. Нека предузећа нису успела да те кредите врате, па су пљеваљски бизнисмени постали власници тих фирми. Један други клан, окупљен око земунских криминалаца, у годинама после 5. октобра покушао је да са новцем од продаје дроге и других криминалних делатности изгради пословну империју, али је држава после убиства премијера Ђинђића успела да уништи земунски клан. Један од људи који су хапшени у акцији „Сабља”, бивши премијер Републике Српске Крајине, Борислав Микелић предао је полицији списак предузећа за приватизацију који је наводно добио од службеника Владе Србије и уручио Душану Спасојевићу Шиптару.

Бивши државни секретар Министарства правде Слободан Хомен изјавио је 2011. године да је од клана Шарић одузета имовина вредна 200 милиона евра, али данас у Министарству правде и државне управе не саопштавају тачан износ, између осталог и због тога што је вредност акција, фирми и објеката променљива.

Дарку Шарићу, члановима његове породице и сарадницима, до сада су привремено одузете некретнине вредне око пет милиона евра.

Покретна имовина продата је на аукцији организованој у лето 2010. године на Вилиним водама, у хали Дирекције за управљање одузетом имовином проистеклом из кривичних дела. Били су изложени луксузни намештај, теретана, аудио и видео опрема, уметничке слике и други вредни предмети, који су продавани због опасности да им временом опадне вредност.Аукцији је присуствовало више од 350 грађана, који су се надметали ко ће дати више. Цена фрижидера марке „миле” достигла је 70.000 динара, од почетних 20.000. Пегла је продата за 19.000 динара, а највишу цену достигао је кућни биоскоп са плазма екраном, који је продат за 245.000 динара. Укупно је од око стотину продатих предмета сакупљено 10 милиона динара, којима управља дирекција.

Шарић је 2011. године тражио од државе 10 милиона динара одштете због изјава тадашњих државних функционера којима му је, како је тврдио, повређена претпоставка невисности. Таман толико новца је прикупљено продајом његових ствари на аукцији 2010. године.