Живот у 2014. Европљани оценили седмицом

Грађани Европске уније углавном су задовољни својим животом, при чему су они из нордијских земаља, као и из западне и јужне Европе, задовољнији од житеља балтичких земаља, средње Европе и наравно – Балкана.

На скали од један (веома незадовољни) до 10 (веома задовољни) Европљани задовољство животом оцењују са 7,1, у просеку, показала је званична статистика перцепције квалитета живота у ЕУ, објављена поводом јучерашњег Међународног дана среће.

Животом у ЕУ најзадовољнији су становници нордијских земаља, као и Луксембурга, Холандије и Аустрије, а најмање су задовољни Бугари и Мађари.

Грци, Летонци, Естонци, Словаци и Чеси такође нису нарочито задовољни. У Бугарској и Мађарској, и не тако задовољни грађани, у просеку, животу у 2014. години ипак дају оцену изнад шест (6).

На задовољство животом утичу, између осталих, и приходи, па су они с највишим примањима у Европи задовољнији од оних са нижим. Али многи Европљани с нижим приходима склонији су да буду задовољни него незадовољни својим животом.

Значајну улогу у квалитету живота имају и други, демографски и социо-економски фактори, попут старости, стручне спреме, врсте домаћинства и запослености.

Статистика показује да су средовечни људи много мање задовољни животом од младих и старих – осим у источноевропским земљама.

С друге стране, стручна спрема позитивно делује на животну срећу, као и живот у пару са децом или без њих. Подаци потврђују да људи с нижим образовањем задовољство животом оцењују нижом оценом – са 6,8 у просеку, а они са високошколским вишом – са 7,5.

По типу домаћинства, у једночланим, просек задовољства животом износи 6,9, код парова је 7,4, а код самохраних родитеља 6,3.

Како је пренела Бета, најмање задовољни животом су, очекивано, незапослени или људи неспособни за рад.

Индикатор укупног задовољства животом је и осећај сврхе који се мери процентом анкетираних Европљана који се слажу или не слажу са констатацијом „Осећам да је оно што радим у животу вредно.”

С тим се највише слажу у нордијским земљама које имају и највиши ниво задовољства животом уопште. Тако се у тим земљама са том констатацијом слаже више од 90 одсто испитаника, а просек ЕУ је 78,5.

Статистике указују још и да очекивани животни век у ЕУ расте, и износи више од 80 година, док Италијани, Шпанци и Французи живе, у просеку, дуже од осталих Европљана – у просеку 82,6 године.