Život u 2014. Evropljani ocenili sedmicom

Građani Evropske unije uglavnom su zadovoljni svojim životom, pri čemu su oni iz nordijskih zemalja, kao i iz zapadne i južne Evrope, zadovoljniji od žitelja baltičkih zemalja, srednje Evrope i naravno – Balkana.

Na skali od jedan (veoma nezadovoljni) do 10 (veoma zadovoljni) Evropljani zadovoljstvo životom ocenjuju sa 7,1, u proseku, pokazala je zvanična statistika percepcije kvaliteta života u EU, objavljena povodom jučerašnjeg Međunarodnog dana sreće.

Životom u EU najzadovoljniji su stanovnici nordijskih zemalja, kao i Luksemburga, Holandije i Austrije, a najmanje su zadovoljni Bugari i Mađari.

Grci, Letonci, Estonci, Slovaci i Česi takođe nisu naročito zadovoljni. U Bugarskoj i Mađarskoj, i ne tako zadovoljni građani, u proseku, životu u 2014. godini ipak daju ocenu iznad šest (6).

Na zadovoljstvo životom utiču, između ostalih, i prihodi, pa su oni s najvišim primanjima u Evropi zadovoljniji od onih sa nižim. Ali mnogi Evropljani s nižim prihodima skloniji su da budu zadovoljni nego nezadovoljni svojim životom.

Značajnu ulogu u kvalitetu života imaju i drugi, demografski i socio-ekonomski faktori, poput starosti, stručne spreme, vrste domaćinstva i zaposlenosti.

Statistika pokazuje da su sredovečni ljudi mnogo manje zadovoljni životom od mladih i starih – osim u istočnoevropskim zemljama.

S druge strane, stručna sprema pozitivno deluje na životnu sreću, kao i život u paru sa decom ili bez njih. Podaci potvrđuju da ljudi s nižim obrazovanjem zadovoljstvo životom ocenjuju nižom ocenom – sa 6,8 u proseku, a oni sa visokoškolskim višom – sa 7,5.

Po tipu domaćinstva, u jednočlanim, prosek zadovoljstva životom iznosi 6,9, kod parova je 7,4, a kod samohranih roditelja 6,3.

Kako je prenela Beta, najmanje zadovoljni životom su, očekivano, nezaposleni ili ljudi nesposobni za rad.

Indikator ukupnog zadovoljstva životom je i osećaj svrhe koji se meri procentom anketiranih Evropljana koji se slažu ili ne slažu sa konstatacijom „Osećam da je ono što radim u životu vredno.”

S tim se najviše slažu u nordijskim zemljama koje imaju i najviši nivo zadovoljstva životom uopšte. Tako se u tim zemljama sa tom konstatacijom slaže više od 90 odsto ispitanika, a prosek EU je 78,5.

Statistike ukazuju još i da očekivani životni vek u EU raste, i iznosi više od 80 godina, dok Italijani, Španci i Francuzi žive, u proseku, duže od ostalih Evropljana – u proseku 82,6 godine.