Видео-камере над депонијама

Процена је да се у Србији годишње баци више од двадесет милиона тона отпада. Али, сав отпад не заврши на уређеним депонијама које су предвиђене за одлагање чврстог комуналног отпада. Готово трећина се одлаже на дивљим депонијама, којих има поред пута, на обалама река и језера, а у последње време и у новоизграђеним насељима. Дивљих депонија има око 6.000, мада се њихов број стално мења пошто се неке санирају, али ничу нове.

Поједине општине предузимају разне акције за уклањање дивљих депонија сa своје територије. Тако је комунална инспекција Пожаревца увела видео-надзор над појединим угроженим локацијама, како би лакше открила и казнила грађане који отпад одлажу изван депонија. Овај пројекат видео-надзора дивљих депонија показао се успешним, па су пожаревачке власти решиле да у њега уложе милион динара.

Како каже Бранимир Јованчићевић, професор Хемијског факултета, збрињавање отпада представља озбиљан проблем у Србији, с обзиром на то да се стално увећавају количине отпада. Проблем управљања отпадом готово је идентичан у целој Србији.

Градске депоније не задовољавају критеријуме санитарних депонија, већ су то углавном контролисана сметлишта. Јавних површина које нису под смећем све је мање. "Због тога се можемо с правом питати да ли то Србија постаје својеврсна ’земља контејнер’. Нажалост, велики број грађана ову појаву и не примећује. Напротив, доприноси јој. Примети је тек уколико нагомилано ђубре, дивља депонија, непријатно замирише. Разбацано ђубре постало је део нормалног животног простора", истиче Јованчићевић.

У тридесетак општина у Србији започето је издвајање отпадне пластике, лименки и папира. Поједине општине увеле су систем "две канте". У једну се издваја органски отпад, а у другу пластична амбалажа. Тако се у Инђији у жутим кесама одваја пластика, у плавим папир. Општинске власти у Зрењанину, Крагујевцу, Суботици и другим градовима почеле су акцију уклањања дивљих депонија са зелених површина. Градска чистоћа и "Јавно зеленило" извели су успешну акцију чишћења прилаза Београду. Уклоњен је сав отпад са пет најзначајнијих прилаза Београду. Како примећује Јованчићевић, то је једина озбиљна акција која је дала конкретне резултате. И у Ужицу је организована слична акција. Покошена је трава поред ужичких путева, али остао је отпад који се сада још боље види. То ствара ружну слику града и животне средине, коментарише овај професор.

У последње време ничу нове дивље депоније у близини новоусељених зграда, јер инвеститори по правилу не набављају контејнере, мада им је то обавеза. У цену станова је урачунато комунално опремање, које подразумева и нове контејнере, али инвеститори то избегавају. Проблем се додатно компликује уколико у близини постоје продавнице чији су власници, такође, дужни да набаве контејнере за своје потребе, али се ни то не поштује па су канте намењене кућном отпаду на појединим местима за једно преподне препуне картонске амбалаже.