Сумњива „распродаја” блага Атине

Од нашег дописника

Атина – Не прети ли „распродаја” Грчке? У чије ће руке отићи историјски центар града око Акропоља, каква ће бити права судбина старог аеродрома који има непроцењиву вредност? Ова питања постају све више актуелна у грчкој јавности, будући да влада, како коментарише овдашња штампа, као да посустаје под притиском међународних поверилаца да се енергично спроведе приватизација.

Према писању листа „Екатимерини”, 19 непокретности од посебног значаја, које су до сада биле у надлежности Министарства културе, додељене су Фонду за продају и приватизацију државне имовине. Лист се пита није ли, а вероватно јесте, све то учињено са намером да се убрза распродаја државне имовине и „намакну” средства за намиривање дугова.

Не значи ли то, пита се лист, да је сада на распродаји и историјска зона око Акропоља, која је, одлуком Унеска, саставни део територије око једног од најважнијих споменика светске културе. Реч је о Плаки и региону Анафиотика, који су од посебног археолошког значаја, али који имају и посебну симболичку важност за савремену Грчку. Јер, управо ту је изграђен први савремени универзитет, резиденције најзначајнијих државника и политичара нове епохе. Чињеница је да је овај део града увек привлачио интерес богатих купаца који су желели да се налазе у близини историјског Акропоља, споменика легендарне глумице, али и некадашњег министра културе Грчке Мелине Меркури.

„Екатимерини” се пита хоће ли се обистинити прогноза немачког „Билда” да ће Грчка, како би исплатила дугове, ипак бити приморана да рентира или прода своја острва. Ако буде тако, закључује лист, то значи да је ово само почетак и да је неизвесна судбина свега онога што се тренутно налази под заштитом Министарства културе – између осталог, 220 зграда на Плаки, исто толико у историјском делу града, 40 око древног гробља Керамикос и 335 у средњевековном граду острву Родос.

Недавна продаја старог аеродрома Елинико у приобалном делу Атине такође је изазвала много полемика, али и сумње, јер је Фонд за приватизацију брзопотезно нашао купца иако то није било могуће десетак година. После завршетка Олимпијских игара 2004. за које су на територији аеродрома били изграђени неки од спортских објеката и марина за 300 јахти, ово земљиште зврји празно и зарасло у коров, при чему је три пута веће од Кнежевине Монако или два пута веће од лондонског Хајд парка и њујоршког Централ парка.

Било је разних идеја и расписаних тендера, али тек сада се као једини купац појавила грчка компанија „Ламда дивелопмент”, која је тиме узела 6,2 милиона квадратних метара најпрестижнијег земљишта у приобалном делу Атине. Ту ће, како се тврди, бити изграђен парк на површини од два милиона квадрата, а држава ће добијати 30 одсто будућих прихода инвеститора.

Иза „Ламда дивелопмента” стоји „Глобал инвестмент груп” коју чине компанија „Мабар” из Абу Дабија, кинеска компанија „Фосун груп” и европски капитал. Грчка страна верује да ће главни град добити еколошку оазу, да ће бити отворене на десетине нових радних места док овдашња штампа коментарише да цео пројекат, ако се боље погледа, не прати заједничка стратегија владе и инвеститора како ће се заправо цео пројекат развијати. Поставља се питање истинске вредности целог посла и није ли ово земљиште непроцењиве вредности фонд на брзину продао у бесцење како би се убрзао процес приватизације и намирили захтеви „тројке” међународних поверилаца.