Свака операција у року од годину дана

На сајту Републичког фонда здравственог осигурања (РФЗО) постављене су листе чекања и број дневно обављених снимања на скенеру и магнетној резонанци. Од првог априла биће постављена и листа за коронарографију, а затим и за све друге операције на које се сада чека месецима, па и годинама.

Ово је део испуњеног обећања директора РФЗО професора др Момчила Бабића, датог пре годину дана, када је дошао на чело фонда.

У разговору за „Политику” др Бабић каже да је проблем листи чекања један од најсложенијих са којима се суочио у својој каријери, јер има етичке, медицинске, правне и организационе димензије. Садашње листе чекања на којима тренутно поред имена пацијената пише и време заказане операције тек за 2023. или 2019. годину, назива подсмевањем здравом разуму.

– Неприхватљиво је да било коме операција буде заказана за 2023. годину. Зато смо у оном шведском истраживању и стављени на последње место у Европи. Појединци су извргли руглу наш систем. Убудуће ће доктор који буде правио такву листу бити прекршајно кажњен. Наш циљ је да све медицинске процедуре сместимо у оквиру од годину дана. Можда овај циљ нећемо моћи да остваримо одмах, али радимо на успостављању система у којем ће то бити могуће, а то значи, између осталог, да сваки уређај буде оптимално искоришћен, да скенер ради од седам сати ујутру до 22 сата увече – каже др Бабић.

Он каже да је направљен компјутерски програм преко којег се у РФЗО свакодневно прати у којој установи колико људи чека и колико је прегледа у току дана обављено на скенеру и магнетној резонанци. Ови подаци могу се видети и на сајту ове институције.

– Неретко видимо да су у некој установи обавили три прегледа на скенеру са листе и четири ван листе, као хитне случајеве. Заробљено је милион евра државних пара у опреми, а раде само седам прегледа дневно! Постојећи уређаји се недовољно користе и зато се чека. На једном скенеру треба да буде урађено између 40 до 50 прегледа дневно, а центар треба да буде отворен од седам до 22 сата, али није тако. Ургентни центар ради даноноћно, а неки центри се закључавају већ у 13 часова, на пример, Општа болница у Врбасу – наводи пример др Бабић.

Он каже да када од руководилаца установа у којима уређаји нису довољно искоришћени траже објашњење, добијају одговор да за ове прегледе немају довољно кадрова, обучених радиолога. Такође, велики проблем су неисправни уређаји.

– Србија нема кадровски план за поједине специјалности, а са друге стране фонд не може да поправи ниједан покварени уређај, да инвестира ни динар у обнављање простора или у реконструкцију, да одреди специјализацију кадрова који недостају. Од нове владе очекујем да успостави потпуну координацију између фонда и Министарства здравља – објашњава др Бабић.

Додаје и да је казна од 300.000 до милион динара и прекршајна пријава предвиђена за сваког руководиоца здравствене установе ако не буде поштовао листе чекања. На почетку мандата др Бабића сви су говорили да је највећа банка у здравству пред банкротом, а наплата доприноса за здравство на најнижим гранама.

– Није било банкрота, али су дуговања РФЗО стварно била тешка: износила су 850 милиона евра, што је скоро половина годишњег прихода РФЗО. То је претило да уруше функционисање и остваривање здравствене заштите. Данас је салдо фонда позитиван, исплаћујемо све лекове, битно је поправљена наплата доприноса за здравство – каже др Бабић.

Тврди да је увео строгу финансијску дисциплину, редуковао трошкове на сваком нивоу, редефинисао систем јавних набавки, увео иновације у тендерске комисије, па се сада снима свака тендерска комисија и процедура. Каже да он сам, као директор, не контактира ни са ким од добављача, ни приватно, ни службено, а то је забрањено и запосленима. Када службени разлози налажу такав контакт, у обавези су да о њему направе службену белешку. Представници фармацеутске индустрије директору РФЗО управо замерају одсуство контаката.

– За мене је овај посао велика морална и професионална сатисфакција, јер сам добио шансу да, као професор социјалне медицине, покажем како систем може да функционише. Каиш није стегнут превише, већ тачно онолико колико мора да буде, јер финансијска средстава којима располажемо су мала – нешто мање од 260 евра по глави становника. Фармацеутска индустрија врши притисак да уводимо нове лекове и наша жеља је да побољшавамо терапију, али не можемо да уведимо веома скупе нове лекове и тиме угрозимо финансијску стабилност фонда – појашњава др Бабић.

Међу непопуларним мерама је и оцењивање лекара у домовима здравља, који тврде да ако „на рецепт” пишу скупе лекове или често шаљу пацијенте код специјалисте, бивају кажњени лошијом оценом и мањом платом.

– И лекари морају да размишљају о рационалном понашању, јер сви ми, и у продавници и на сваком другом месту, размишљамо како распоредити лични буџет. Интензивно се ради на скорој промени капитационе формуле, по којој се сада одређују плате, а коју сам затекао и она ће бити промењена у току године – каже др Бабић.