Мајк Вот – човек који је преобразио панк

Мајк Вот, који ће са својим бендом „Мисингмен” („The Missingmen”) сутра увече свирати у београдском клубу „Ган”, помало је налик Вудију Алену. Паралеле би могле да се повуку већ и између њихових ауторских рукописа, будући да су обојица склони мешању онога што је наизглед неспојиво.

Тако је Вот био међу првима који су комбиновали панк и џез, а данас пише рок опере, које су, уместо од помпезних арија, сачињене од низа ултракратких панк песама, као што славни њујоршки неуротичар уме да убаци слепстик хумор у Достојевског и хор из грчке трагедије у причу о савременој америчкој проститутки.

Али, оно по чему највише личе јесте то што у Аленовима филмовима глуми свака холивудска звезда коју пожели, док су на Вотовим албумима гостовала највећа имена онога што су и мејнстрим медији прихватили као прву поставу алтернативног рока. Мало ко други може да каже да су његове идеје оживљавали чланови бендова попут „Black Flag”, „Saccharine Trust”, „Pixies”, „Sonic Youth”, „Dinosaur Jr”, „Меat Puppets”, „Nirvana”, „Screaming Trees” и „Pearl Jam”.

Maда данас може да бира да ли ће свој бас да упари са гитаром Џоа Баиза или Нелса Клајна, Вот не може да прежали првог мајстора на шест жица с којим је свирао – Ди Буна, гитаристу и певача с којим је, још док су били средњошколци у јужној Калифорнији, основао групу „Мinutemen”. Раних осамдесетих година сврстали су се у бендове који су преобразили панк.

Са Буновим дрхтавим и дистоничним акордима који су се у разломљеном ритму преливали преко Вотовог размаханог баса, дијалог њихових инструмената и необичност мелодијских скала многима су звучали више као сирови џез. Дијалог се осећао и у њиховим текстовима, који су често деловали попут неповезаних одломака из конверзације обичних провинцијских шљакера, чиме су умели да одсликају политичку и друштвену ситуацију боље него гневне пароле из стихова класичних хардкор група.

После неколико албума, данас класика андерграунд музике, Бун је погинуо у саобраћајној несрећи, а Вота су чланови бенда „Sonic Youth” једва наговорили да не одустане од музике. Формирао је нови бенд, „fIREHOSE”, који се у међувремену распао, али је Вот остао важна музичка фигура, свирајући у безброј пројеката, у распону од стандардног гаражног рока до нојза и фри џеза.

Колики је његов утицај, сведочи и то што је човек којег већина доживљава као еталон басисте у алтернативном року, Фли из „Red Hot Chili Peppers”, по сопственом признању само покушавао да свира као Мајк Вот, којем је и посвећен албум „Папричица”, на којем је већина њихових најславнијих хитова –  „Blood Sugar Sex Magik”.

У протеклих неколико година Вот је, на позив Игија Попа, постао и басиста „The Stooges”, једног од његових узора. Тако су се саставили људи који су утемељили панк и човек који га је трансформисао.