Србија отвара врата страним студентима

Уколико успе план руководства Универзитета у Београду, број страних студената у Србији требало би да се дуплира у наредне три године, а циљ је да их буде као некада, то јест да 10 одсто уписаних академаца буде из страних земаља. Према подацима Ректората, УБ тренутно има око 2.000 страних студената, а највећи број њих је на последипломским студијама.

Повећање броја странаца на мастер и докторским студијама, део је плана да се најстарији и највећи српски универзитет боље позиционира на европској и светској академској мапи, а који је записан у документу који је управо усвојио Сенат УБ, под називом „Стратегија интернационализације Универзитета у Београду”.

Ректор др Владимир Бумбаширевић, подсећа да је Универзитет у Београду увек сарађивао са другим универзитетима из света и био активан у развијању сарадњи. Тренутно, УБ има 187 споразума о сарадњи са универзитетима широм света.

– Овог пута смо желели да донесемо стратегију и као један посебан документ у коме би били јасно стављени циљеви и шта желимо да постигнемо – каже др Бумбаширевић и додаје да се још не зна да ли ће универзитет ове године морати да пошаље пријаву за Шангајску листу или ће то они сами урадити.

А у стратегији се наводи да је позиција БУ на светским ранг-листама универзитета „привлачна за потенцијалне студенте из региона и афричких и азијских земаља”. Међутим, реалност је и да Србији недостају студије на енглеском језику, као и адекватни смештајни капацитети за стране студенте, о чему је наш лист више пута писао.

Проректор др Далибор Солдатић, додаје да је уз довођење страних студената, у плану довођење и страних професора, организовање заједничких студија са страним универзитетима, јачање веза са бившим студентима који живе у иностранству кроз јачање алумни удружења…

– Ми имамо квалитетне студије, али да бисмо привукли већи број страних студената, морају да се уведу студентске визе за странце и обезбеди повољан смештај. Уколико се та два питања реше, сигурно је да ће се број страних студената повећати у целој Србији, а за Београд је то кључно. Такође, неопходно је повећати број студијских програма на енглеском језику – каже проректорка др Иванка Поповић.

Стратегија интернационализације предвиђа и преиспитивање цена школарина, које морају бити „реалне и доступне студентима из иностранства”. Проректорка објашњава да то значи да школарине морају бити ревидиране у зависности од тога шта факултети нуде студентима, а да ће то значити да ће индекс негде постати скупљи, а негде јефтинији.

Она додаје да ће један од приоритета у наредном периоду бити јачање сарадње са јаким универзитетима у региону, од Словеније, Аустрије, Мађарске, Хрватске до Грчке. На питање да ли ће недостатак новца успорити овај процес, проректорка одговара да финансије јесу ограничавајући фактор, али да се велики део средстава за ову намену очекује кроз међународне пројекте и да се рачуна на подршку државе.

Борба за што веће парче колача у приходима које доносе страни студенти није карактеристична само за наше поднебље. Према подацима Уницефа и ОЕЦД-а, број оних који студирају у иностранству дуплирао се за само неколико година, па их је тако 2000. године било 2,1 милион, а деценију касније 4,3 милиона.

Најсвежији је пример Канаде која је прошле године први пут премашила цифру од 100.000 академаца који нису рођени Канађани. Највише странаца има Универзитет у Торонту – 11.500. Владини званичници објавили су прошлог августа стратегију да се тај број удвостручи до 2022. године и изнели податак да су страни студенти само прошле године допринели канадској економији са 8 милијарди долара.

Пол Дејвидсон, председник Удружења колеџа и универзитета Канаде, каже за „Нујорк тајмс” да се највећа борба за привлачење страних студената води са земљама у којима се говори енглески језик – Америком, Великом Британијом и Аустралијом. Канадски план је изградња јаког националног бренда, јер, објашњавају, када страни студенти бирају универзитет – прво гледају земљу, затим институцију и на крају програм.