Дигитална телевизија и на старом ТВ апарату

У овом тренутку чак 75 одсто Србије је покривено дигиталним сигналом, а до јуна идуће године, иначе рока када наша земља треба да искључи аналогно емитовање програма, дигитални сигнал стићи ће и у оне делове наше земље у којима га сада нема. У овај пројекат, покренут још 2006. године, када је Србија преузела обавезу да до 2015. уведе дигиталну телевизију, уложено је десетак милиона евра, а по речима Дејана Шмигића, вршиоца дужности директора ЈП „Емисиона техника и везе”, укупно би требало да кошта око 30 милиона евра. Поређења ради, Мађарску је за пројекат дигитализације потрошила 85 милиона евра.

– У последњу годину дана много тога је урађено, пустили смо иницијалну мрежу у целој Војводини и централном делу Србије, остали су нам још планински крајеви на југоистоку и југозападу земље. Предности дигиталне телевизије су вишеструке – грађани ће добити одличну слику, али и могућност да гледају оно што их занима: ако су нешто пропустили, могу то накнадно да погледају, да изаберу филм на језику на којем желе да га прате, да гледају искључиво спортске догађаје... Дигитална телевизија предност је и за особе оштећеног слуха или вида – сами могу да изаберу емисије или филмове прилагођене њиховим потребама – напомиње Дејан Шмигић.

Увођење дигиталне телевизије значи пуно и за државу, јер се преласком на ову врсту система, ослобађа део фреквентног спектра и ствара могућност да се он уступи, на пример, мобилним оператерима.

– Немачка, Француска, Италија на овај начин зарадиле су више милијарди евра. Наша држава сигурно може да заради неколико стотина милиона евра уступањем дела фреквентног спектра. Дигитални сигнал важан је и комерцијалним телевизијама, јер омогућава далеко бољу слику – објашњава Шмигић.

Половина Србије сада гледа телевизију уз помоћ аналогног сигнала и преласком на дигитални „она ће прогледати”, каже наш саговорник, јер је слика преко аналогног система често пуна снега, а има крајева наше земље у који она уопште и не стиже. Друга половина Србије прати телевизију преко кабловске и сателитске мреже, али и интернета.

– Они већ имају добру слику, али када дигитална телевизија заживи, имаће дилему – да ли ће и даље плаћати услуге оператерима или ће почети ТВ програм да гледају преко дигиталног сигнала – што је потпуно бесплатно – каже Шмигић.

Предузеће „Емисиона техника и везе” формирано је пре четири године са обавезом да, као будући оператер, направи дигиталну мрежу. Цео посао се, међутим, споро одвијао до пре неколико месеци, када је ово предузеће од државе добило део фреквенција некадашње ТВ Авала које користи за дигитализацију. Ове фреквенције сасвим су довољне за квалитетно покривање Србије дигиталним сигналом, каже Шмигић. Сада се преговара са Европском банком за обнову и развој око добијања кредита за који је Влада Србије дала гаранције, помоћу којег ће се завршити комплетан процес дигитализације.

– Потребна нам је опрема, треба да изградимо још емисионих станица како бисмо покрили и преосталих 25 одсто територије дигиталним сигналом. Има још доста посла, али очекујем да све завршимо како је и предвиђено – до јуна идуће године. Тада искључујемо аналогни систем у целој Србији.

Питамо шта је неопходно да би неко гледао дигиталну телевизију и колико ће то да га кошта, иако је сигнал – бесплатан?

– Дигиталну телевизију моћи ће да гледа свако без обзира на телевизор који поседује – лед ТВ или апарат са катодном цеви. Уколико грађани имају ТВ пријемник стар, на пример, десетак година, потребно је да купе такозвани сет топ бокс, уређај који конвертује дигитални сигнал из ваздуха и пребацује га у сигнал који прима телевизор. Он тренутно кошта између 60 и 80 евра, али како је све више дистрибутера заинтересовано за набавку ових апарата, очекујемо да их на тржишту буде више, што ће утицати и да њихова цена падне на, како ми процењујемо, око 30 евра. Уз то им је потребна и антена која кошта око 300 динара. Али већина становника већ има антену на крову куће или зграде и може да је користи – истиче Шмигић.

Дигитални сигнал „прекрива” аналогни

Србија има шест такозваних женевских канала из фреквентног спектра у овом делу Европе и у обавези је да поштује рокове преласка са аналогног на дигитални систем који истиче у јуну идуће године. Када се дигиталним сигналом покрије 90 одсто једног региона, а у нашој земљи их има 14, онда се у том подручју паралелно пуштају и аналогни и дигитални сигнал неко време, на пример, шест месеци. У том року становништво се обавештава шта треба да уради како би могло да користи дигитални сигнал. После тог рока, каже Дејан Шмигић, аналогни сигнал се гаси.

– Уколико до јуна идуће године не пређемо на дигитални систем, прети нам опасност да земље у региону, које до тада имају обавезу да не појачавају свој сигнал, то учине одмах по истеку овог рока. Практично, то би значило да њихов дигитални сигнал „прекрије” наш аналогни, то јест да грађани на територији Србије на својим пријемницима „хватају” сигнал телевизија других земаља, а не наше – објашњава Дејан Шмигић.