Кредит сваком трећем

Сваки трећи запослени у Србији узео је од банке готовинске зајмове који чине 38,6 одсто укупних кредита. Кеш кредите, од којих је 96 одсто на рок дужи од године, користи укупно 600.000 грађана.
Народна банка је забринута због раста готовинских кредита, како по обиму, тако и у погледу продужавања њихове рочности. НБС ће, како је јуче најавио гувернер Радован Јелашић, за неколико седмица размотрити мере за заустављање раста дугорочних готовинских кредита за грађане, који су у првих шест месеци достигли 92,2 милијарде динара.

Јелашић није желео да прецизира какве ће додатне мере бити предузете, али је нагласио да то неће бити ретроактивне ни административне "маказе" и додао да ће бити донете у сарадњи са пословним банкама.

Да кредити настављају експанзиван раст показује податак да су у укупном банкарском сектору од јануара до јуна ове године повећани за око 115 милијарди динара, од чега становништву за скоро 55 милијарди. То је за око девет милијарди више него у целој прошлој години. Први пут је забележено да су кредити расли брже од штедње грађана. Просечна пондерисана каматна стопа на кредите у Србији сада је 12,33 одсто годишње.

Гувернер је навео да је у првој половини године настављен раст банкарског сектора повећањем билансне сума за 17,7 одсто, односно за 208 милијарди на 1.377 милијарди динара. Да банкама добро иде потврђује и то што је добит пре опорезивања свих банака у првој половини године достигла 13,3 милијарде динара. НБС процењује да би у наредних месец дана могла да премаши целокупну прошлогодишњу, која је износила 16,5 милијарди динара. Укупни депозити повећани су за 17,4 одсто, са 666 милијарди на 782 милијарде динара, а укупни кредити за 21,4 процента – 633 милијарде динара.

После одлуке владе да настави субвенционисање стамбених зајмова, гувернер не очекује нови "бум" таквог дугорочног кредитирања. На питање шта мисли о одлуци владе да од субвенционисања изузме кредите у швајцарским францима, гувернер је поновио раније упозорење да су зајмови у "швајцарцима" далеко ризичнији него у еврима.

– НБС је забринута због повећања јавне потрошње ове године за 3,3 одсто, односно 80 милијарди бруто домаћег производа, као и предвиђеног реалног раста зарада од 13,6 одсто, уз раст продуктивности од само пет процента – нагласио је Јелашић.

Народна банка ће учинити све, поновио је, да базну инфлацију задржи на доњој граници планираног распона од четири до осам одсто, као и да 2008. године оствари циљани распон базне инфлација од три до шест одсто. Уз стабилан курс динара у првом полугодишту (просечан дневни промет је био око 300 милиона долара), инфлаторна очекивања су тренутно "усидрена".

Јелашић је позитивно оценио план из Меморандума о буџету за 2008. годину да се учешће јавних расхода у буџету смањи за 1,5 до два одсто.

Монетарни одбор је упозорио и на ефекте повећања цена енергената, посебно нафте, које је од априла до сада условило осам поскупљења деривата, као и на неизвесност у погледу корекције регулисаних цена, што ће све утицати на даље кретање базне инфлације.

-----------------------------------------------------------

Референтна стопа остаје 9,5 одсто

На основу процене да ће пораст базне инфлације у јулу бити знатно испод јунског од 0,5 одсто, Монетарни одбор НБС задржао је референту каматну стопу на 9,5 одсто. Истовремено, гувернер је јуче упозорио на ризике који могу убрзати раст базне инфлације у наредним месецима, а тиме и заокрет у вођењу монетарне политике.

Забрињавајуће је, истакао је Јелашић, што су од укупног повећања цена од 4,3 одсто од јануара до јуна, 3,6 одсто чиниле цене под контролом државе. Гувернер је влади препоручио да се повећани приходи из буџета, настали повећањем административних цена, не троше како се не би и даље повећавала јавна потрошња.

Б. Думић

-----------------------------------------------------------

Од Светске банке 192,5 милиона долара кредита

Влада Србије и Светска банка склопиле су јуче споразуме о кредитима за пет пројекта у вредности од 192,5 милиона долара. Споразуме су потписали министар финансија Мирко Цветковић и нови директор Канцеларије Светске банке у Србији Сајмон Греј.

Новац је намењен за пројекте рехабилитације система за наводњавање и одводњавање (50 милиона долара), регионалног развоја Бора (43 милиона долара), енергетску ефикасност у Србији (28 милиона долара), реконструкцију путева (50 милиона долара) и за реформу пољопривреде у транзицији (21,5 милиона долара). "Од укупно 192,5 милиона долара, 4,5 милиона су донације, тако да је укупно задужење 188 милиона долара, а у оквиру тог кредита 20 милиона се добија по ИДА условима, а 168 милиона долара по условима Светске банке", изјавио је на конференцији за новинаре министар Цветковић. "ИДА услови су практично бескаматни са 10 година грејс периода, 20 година отплате, са стопом од 0,75 одсто, али то није каматна стопа већ трошак администрације кредита", казао је он и додао да су ИБРД услови такође повољни: на 17 година са пет година грејс периода.

Директор канцеларије Светске банке у Београду Сајмон Греј изјавио је да је потписивање уговора важно за социјалну сигурност свих грађана који ће имати корист од тих пројеката. "Пројекат за регионални развој Бора помаже важну област у Србији, пружа помоћ у запошљавању и заштити животне средине", казао је Греј.

Он је додао да се реформа у пољопривреди односи углавном на област Старе планине и помоћ малим произвођачима да буду конкурентнији. "Надамо се да ће развој саобраћаја помоћи да што више грађана буде укључено у економски развој Србије" казао је он.

Пројекат за путну мрежу обухвата поправку 113 километара главних и регионалних саобраћајница у Србији, а на подручју Мачве и Колубаре наставиће се и пилот-пројекти одржавања 1.200 километара путева. "Пројекат енергетске ефикасности треба да помогне оне које имају мање могућности да учествују у економији, јер помаже домове за незбринуту децу и болнице", казао је Греј.

Он је додао да пројекат наводњавања и одводњавања треба да допринесе решавању изазова климатских промена и спречавању поплава. "У наредне четири године Светска банка ће партнерски однос са Србијом регулисати и стратегијом о партнерству", казао је Греј.

Координатор Светске банке за југоисточну Европу и централну Азију Орсалија Каланцопулос казала је да је рок за спровођење пројекта од три до четири године.

Бета