Кога ће више заболети санкције?

БРИСЕЛ – Санкције које је Европска унија увела Русији засад су углавном симболичне, али то би ускоро могло да се промени на обострану штету, кажу бриселски дипломатски извори.

Упркос оштрим критикама Русије због припајања Крима, лидери ЕУ нису на бриселском самиту у четвртак усвојили раније најављене „оштре и свеобухватне” санкције Москви.

Уместо тога, проширили су „црну листу” руских и кримских функционера којима је забрањено путовање у ЕУ и приступ рачунима у европским банкама, тако да она сада броји укупно 33 особе, укључујући потпредседника владе Димитрија Рогозина и председнике оба дома руског парламента.

Ове симболичне мере свакако неће приморати Русију да престане да прети залажењем дубље у украјинску територију односно, како у Бриселу кажу да „деескалира” кризу, али је у припреми много озбиљнији пакет санкција који је најавио председник Европског савета Хеман ван Ромпеј.

„Европска комисија је добила налог да планира нове мере, које ће обухватити широк спектар економских области”, упозорио је он.

Званичници у Бриселу засад одбијају да дају било какве детаље о санкцијама које су у припреми, уз образложење да не желе да прерано открију карте и дају времена Русији да предузме контрамере, а Танјугу је незванично речено да је Комисија добила рок од три месеца да сачини овај пакет.

Оно што је извесно је да ће нове санкције, уколико буду усвојене, заболети и Русију и ЕУ, јер су њихове економске везе дубоке и разгранате.

Није реч само о томе да је трговинска размена Русије са земљама ЕУ прошле године готово достигла рекордних 400 милијарди евра, па чак ни о много помињаној енергетској зависности Европе од руског гаса и нафте, већ и о дугорочним инвестицијама од којих су досад обе стране имале опипљиву корист.

Француска је, на пример, већ инкасирала половину од 1,2 мииљарде евра за савремени носач хеликоптера „Мистрал” који је ових дана требало да буде испоручен Русији, а планирана је изградња још једног брода исте класе.

Немачка намирује скоро четвртину својих енергетских потреба увозом руске нафте и гаса, али осим тога има око 6.000 фирми које послују у Русији од којих зависи близу четвт милиона немачких радних места.

Британија, која на берзи у лондонском Ситију обрће милијарде приватних и државних руских пара, истовремено је и омиљена дестинација за руске олигархе, у чијем је поседу два посто најскупљих некретнина у Лондону, а њихова деца чине четвртину ученика прескупих енглеских приватних школа.

Ту су и Италија, чији је енергетски гигант ЕНИ дубоко уплетен са руским Гаспромом, Кипар, у чијим банкама има неколико пута више руских пара него у укупном буџету ове острвске државице, Шведска, која сав свој гас увози из Русије, као и Бугарска, Румунија, балтичке земље....

У коначној анализи, међутим, стручњаци указују да је Русија много више зависна од европског новца него што је ЕУ зависна од руских енергената и извоза робе на руско тржиште.

„Треба имати у виду да руски гас чини само шест одсто укупних енергетских потреба ЕУ и да је Русија тек једанаеста на листи европских трговинских партнера, док готово половина целокупног извоза Русије иде у ЕУ”, рекао је Танјугу Паул Иван, аналитичар бриселског Центра за европску политику.

Он сматра да ће нове санкције, уколико буду усвојене, бити примењиване у неколико фаза, како би се смањио негативан ефекат по европску привреду, али да ће Русија у том случају проћи много лошије.

„Оно што је најважније је да ЕУ пажљиво процени шта заиста жели да постигне санкцијама и који су јој политички циљеви”, каже овај бивши румунски дипломата и аутор неколико стручних радова о ефектима европских санкција на Иран и Мјанмар.

Управо око тога постоје озбиљне несугласице међу европским лидерима, од којих су неки спремни да се помире са чињеницом да ће Крим највероватније трајно остати у саставу Руске Федерације, док други сматрају да Русија мора да буде кажњена због онога што виде као агресију на суверенитет и територијални интегритет Украјине.

„Уколико се санкције користе као одмазда, то је једна ствар, а ако им је сврха одвраћање од анексије нових територија, то је нешто сасвим друго”, упозорава Иван.

За сада у Бриселу доминира мишљење да би Русија могла да избегне нови пакет санкција уколико се све заврши на Криму и не дође до примене овог сценарија на остатак југоисточне Украјине или на друге делове бивших совјетских република.

У сваком случају, сматра Иван, од потеза ЕУ током следећих неколико месеци зависиће не само будући односи са Русијом, него кредибилитет Уније у низу година које долазе.