Владина кадровска вртешка

Никад једноставнија ситуација везана за састављање нове Владе Србије, а никада мање информација о томе ко би могао да буде у њој, могло се чути јуче у странкама које „конкуришу” за неку од извршних функција.

Реч је, међутим, о непознаницама у вези са местима која нису већ „резервисана”, а таквих је већ приличан број. Јер, извесно је ко ће бити премијер и да ће у влади остати Лазар Крстић (финансије), Зорана Михајловић (енергетика и потпредседничка функција), Никола Селаковић (правда, а спекулише се и о МУП-у), вероватно и Вања Удовичић (спорт и омладина), а готово сигурно Расим Љајић, који је у одлазећој влади потпредседник и министар трговине и телекомуникација. Може се очекивати да ће будући председник владе Александар Вучић задржати у кабинету и Велимира Илића и Александра Вулина, као лидере странака које су биле на листи Српске напредне странке, попут Љајића, мада се, заправо, о овим и свим осталим именовањима спекулише с опрезом.

Реч је о томе да Вучић још није позвао ниједну од странака на разговоре о коалицији и не зна се како је замишљена структура нове владе (осим што је Зорана Михајловић изјавила да треба да буде мала и ефикасна), а само од једне партије, то јест једног човека, све зависи. Нико од потенцијалних коалиционих партнера Српске напредне странке није у прилици да поставља било какве услове у преговорима о влади, па отуда и мање такозваних пробних балона у вези са могућим кадровским решењима и стрпљиво чекање на Вучићев позив. Јер, пре него што буде разматрао питање кадрова других странака, мораће да намири, бар делимично, апетите својих људи. Иначе, од кадрова потенцијалних коалиционих партнера за будућу владу помиње се, за сада, само Миодраг Ракић (НДС–Зелени).

Поред већ поменутих, дакле, неизвесно је да ли ће у влади остати напредњачки функционери Игор Мировић (регионални развој и локална самоуправа), Милан Бачевић (рударство), Небојша Родић (одбрана), Иван Мркић (спољни послови) и Драган Гламочић (пољопривреда). Иван Тасовац, још једна нестраначка личност у одлазећој влади, судећи по Вучићевим речима пре избора, могао би да остане на положају министра културе ако то буде желео.  

Мировић, о коме се спекулисало као могућем министру привреде, и Родић, за чијег је наследника, према писању неких медија, виђен Небојша Стефановић, а он сам би, према том сценарију, могао да буде министар унутрашњих послова, јуче нису желели да се изјашњавају о могућности да остану и у новој влади. Мировић би, како се спекулише, могао да буде и решење СНС-а за Владу Војводине, ако или када убеде Бојана Пајтића да оде.

Родић спада у генерацију професионално и животно искуснијих кадрова СНС-а, за чији ангажман на изузетно одговорним функцијама (на место министра одбране дошао је са функције директора БИА) није везана ниједна афера. Овај правник који ретко иступа у јавности раније је био запослен у Министарству спољних послова, али је био далеко од гламура светских метропола – после НАТО агресије радио је у пунктовима СМИП-а на Косову и Метохији, на задацима везе са представницима међународних снага и помоћи преосталом српском становништву.

Поред позиција које су до сада заузимали кадрови напредњака, на располагању су и оне које су припадале социјалистима – просвета, здравство, саобраћај, као и рад и социјална политика, где је био лидер ПУПС-а Јован Кркобабић. Када је реч о новом министру просвете, у СНС-у наводе да је још рано говорити о томе.

„Још нису почели преговори о саставу нове владе, не зна се ко ће је чинити”, кратко одговара Љубиша Антонијевић, помоћник министра просвете. Незванично ипак сазнајемо да ће ресор образовања највероватније припасти напредњацима. Од 2008. године за сектор просвете били су задужени социјалисти, док је у септембру прошле године, после реконструкције владе, на чело Министарства просвете дошао Томислав Јовановић као нестраначка личност, али на предлог Социјалистичке партије Србије.

Славица Ђукић Дејановић, министарка здравља у техничком мандату, изјавила је би Златибор Лончар, „као способан човек, могао да буде добро решење за будућег министра здравља, а што се спекулише у јавности” – али потврде ове најаве за сада нема.

На питање „Политике” да ли се нада месту министра здравља и да ли би се прихватио ове функције, др Лончар није одговорио директно, али је пошто је наш „ес-ем-ес” добио, преко посредника је поручио да место министар здравља још уопште није разматрано, па му оно није ни нуђено.

Ипак, већ дуже, у медицинским круговима, практично се помињу само два имена за могућег будућег министра здравља. Прво је већ поменути, млади и енергични хирург и директор Ургентног центра, асистент др Златибор Лончар, и искусни доктор, специјалиста радиолог Градимир Драгутиновић, председник Републичког савета за здравство СНС-а и саветник генералног директора Клиничког центра Србије.

Др Драгутиновић је јуче у изјави за „Политику” категорично одбацио ове спекулације, додајући да „мора да демантује рекла-казала приче да ће министар здравља бити Злаја или Гага”. Ово су иначе медицинским круговима добро познати надимци ових лекара, којима чаршија, упркос демантијима, даје највеће шансе за министарску фотељу.

„Нити смо расправљали, нити разматрали кандидате за место будућег министра здравља, јер је приоритетнији задатак да се одреди ко су будући коалициони партнери СНС-а и који су приоритетни ресори. Здравство је сигурно приоритетни ресор, јер нас чекају велике реформе и усклађивање закона и праксе са стандардима Европске уније”, објаснио је др Драгутиновић, додајући да би ипак за недељу-две могли да чујемо и ко ће бити нови министар здравља.

Први разговори на тему састављања нове владе очекују се од понедељка. Тада ће можда бити и јасније колико ће на састав владе утицати исказ нарко-боса Дарка Шарића у Специјалном суду и утицаји међународних фактора. Руси, на пример, нису скривали да су заинтересовани да имају „пријатељске” партије у влади, а према информацијама које је пренео Радио Слободна Европа, и Вучић и лидер социјалиста Ивица Дачић били су ових дана у Москви, о чему, међутим, нема званичних потврда.

Припремљени предлози за „вертикалу и хоризонталу” у здравству

Председник Републичког савета за здравство СНС-а Градимир Драгутиновић открива и да су „већ припремљене листе предлога људи за све функције у здравству, на вертикалном и на хоризонталном нивоу”. То, појашњава даље, само значи да ће, ако добију овај ресор, промена бити од државних секретара у здравству, преко градског (Београда) секретара за здравство до директора домова здравља. Спремају се и нови људи за управне и надзорне одборе у здравственим установама, јер у многима то није урађено после прошлих избора.

„Наравно, никада никоме није обећано ниједно место и за свако место имамо по пет кандидата, као што смо имали када је именован директор Републичког фонда за здравствено осигурање. Ово само значи да се на време спремамо ако СНС добије да води Министарство здравља”, објашњава др Драгутиновић.

Он убедљиво тврди да неће само кадар СНС, то јест страначки опредељени лекари бити постављени на директорске функције у здравству. Наводи примере проф. др Драгане Јовановић, пулмолога, академика Владимира Костића, неуролога, проф. др Марка Бумбаширевића, ортопеда, као неких од ванстраначких личности који су сада на челу великих клиника, а које су то место, како каже Драгутиновић, „добили као експерти у својој струци и мудри људи”. О. П.