Треба нам споразум са Албанцима већ у 2008. години

ИНТЕРВЈУ:
ДУШАН ПРОРОКОВИЋ
Србија је новом скупштинском Резолуцијом о Косову и Метохији јасно истакла да жели да игра конструктивну улогу у будућем преговарачком процесу, да је наш циљ да се што је пре могуће договори решење између наше и албанске стране и, наравно, поновљени су неки минимум испод којих ми не можемо да идемо. То је питање суверенитета и територијалног интегритета наше земље. Можемо да разговорaмо о аутономији коју ће Албанци да уживају, као и о начинима на који ће ту своју аутономију да уживају, колико ће бити повезани са Београдом, колико ће Београд моћи да утиче на одлуке и процесе (нпр. на расподелу буџета и слично), али не можемо да разговарамо о промени границе и територијалном интегритету Србије – каже Душан Пророковић, државни секретар Министарства за КиМ у разговору за "Политику".

– Београд је косметским Албанцима и кроз своје раније предлоге, а поготово кроз ових више од 500 амандмана које смо поднели на Ахтисаријев план, дао једну фер понуду – они би уживали огромну аутономију, могли би сами да одлучују о многим стварима у свом парламенту, у својој влади, могли би директно да утичу на привредни и економски развој КиМ, на процес стабилизовања прилика на Балкану... И то је много више него што, рецимо, имају њихови сународници у Македонији или Република Српска у БиХ – истиче Пророковић.

У новој Резолуцији Скупштине Србије пише да нови преговори морају бити отворени у погледу исхода и трајања. Али, Хавијер Солана је рекао да преговори не могу трајати неограничено, помињући рок од "око 120 дана". Шта ће Београд да учини у вези с тим, јер у делу међународне заједнице и даље постоји жеља да се преговори ороче?

– Постојала је интенција у делу међународне јавности и да Косово буде независно и да се та независност потврди још крајем 2006. године, па ево, Косово још није независно. Орочени преговори су осуђени на неуспех и зато нису добри. Уколико бисмо имали ту варијанту да су преговори орочени, а да се после 120 дана аутоматски примени Ахтисаријев план, да Косово постане независна држава, како онда можемо уопште да мотивишемо Албанце да преговарају и зашто би они сели за преговарачки сто.

А да ли је за Београд прихватљиво неко орочавање преговора, али без Ахтисаријевог плана?

– Не. Ево, сада се из неких дипломатских извора помиње да бисмо могли имати орочене преговоре, али да нема прејудицирања решења. Моје контрапитање је: ако имамо орочене преговоре на 120 дана, шта се дешава 121. дана ако смо близу договора, али формално још нисмо потписали никакав споразум. Да ли се они прекидају, настављају, како ће даље тећи цео тај процес?

Да је приступ Мартија Ахтисарија био иоле поштенији и искренији ми бисмо данас имали споразум на столу. Данас бисмо могли да размишљамо о његовој имплементацији, јер решење за КиМ ће бити врло оригинално, врло комплексно и врло осетљиво. Рецимо, Дејтонски споразум ни после 12 година није у потпуности имплементиран. Ми, дакле, не смемо да размишљамо у категоријама да ћемо имати споразум са Албанцима за пет или десет година, нама треба споразум са Албанцима што је пре могуће, већ у 2008. години како бисмо што је пре могуће кренули у његово спровођење.

Зашто мислите да ће Албанци сада бити конструктивнији у преговорима (с обзиром на то да их је Београд оптуживао за неконструктивност)?

– Албанци су били на позицији или независност или смрт...

И зашто мислите да ће сада променити ту позицију?

– Зато што после свега што се десило, после ових годину и по дана, мислим да мора и код њих да превлада мишљење да преговори и договор са Београдом немају никакву алтернативу. Шта је алтернатива? Унилатерално признање? Кога то обавезује? Никога. И Тајван је једно време био признат од УН-а, па од једног тренутка више није. А позиција Тајвана је била кудикамо боља. Албанци могу да играју на карту унилатералних признања. Признаће их 20 или 30 држава у свету, неће бити чланица ниједне међународне организације, или ће бити чланица неколико безначајних спортских или културних асоцијација, неће бити држава ни у једном смислу, направиће себи велики проблем са Београдом, а ових седам година је доказало да целокупан систем КиМ не може да функционише без Србије. Погледајте само у ових седам година колике су донације у енергетски систем на КиМ, колико је ту некаквих страних стручњака дошло, колико се на томе радило, па КиМ и данас више нема струју, него што је има.

Нова скупштинска Резолуција предвиђа "енергичан" одговор на евентуално једнострано признање независности Косова. Та формулација се није допала опозицији, између осталог, и јер није довољно прецизна. Шта то конкретно значи?

– Односи са државама које би евентуално признале КиМ не могу остати исти. Шта би то конкретно значило? Постоји више од 20 корака, у теорији, који се могу предузети, али сигурно је да нико о томе неће говорити јавно. Зашто бисмо ми откривали те ствари.

Када ће се знати састав нашег преговарачког тима?

– Прво би требало да знамо када ће се почети са новим преговорима. И о структури нашег преговарачког тима и о персоналним решењима знаћемо много више када будемо могли да видимо какав ће формат тих преговора бити. Рецимо, сви су очекивали да ће се за мандата Ахтисарија разговарати о статусним питањима, а испоставило се да смо годину дана разговарали о техничким питањима, а о статусним смо имали само један састанак. Да је ико могао да претпостави да ће тако изгледати преговарачки процес, сигурно је да би много више експерата, а много мање људи из политике, било директно укључено у преговарачки тим.