Два брата и једно острво

Упркос вестима о опоравку, постало је много извесније да се Фидел Кастро не враћа на главну политичку сцену, пошто је поводом кубанског револуционарног празника први пут за више од пола века главни говорник био његов млађ брат, седамдесетшестогодишњи Раул Кастро. Шеф војних снага, на кога је прошле године 31. јула Фидел Кастро привремено пренео највише надлежности, говорећи у граду Камагвеју, поводом највећег социјалистичког празника на Куби (26. јула 1953. Фидел Кастро је са још стотинак младих бунтовника извео оружану акцију на једну касарну, што се сматра почетком кубанске револуције), нагласио је да су упркос тешком ударцу због болести комунистичког вође "непријатељи разочарани". Јер, резултати на Куби су "дијаметрално супротни ономе што су очекивали". Они су, како је додао, "сањали да завлада хаос и да се социјализам уруши".

Празнични говор ипак је обиловао неуобичајеном дозом самокритике. Привремени председник јавно је признао да многи Кубанци имају сувише ниска примања која нису довољна за подмирење најосновнијих потреба. Најавио је "концептуалне и структуралне промене" у пољопривреди и индустрији, али без исхитрених решења. "Неће бити спектакуларних резултата, потребно је време за озбиљне реформе", јер, како је нагласио, поједине методе и концепте "прегазило је време". Маслинову гранчицу понудио је и  северном суседу, чије су блокаде и санкције донеле огромне штете Куби.

Позвао је да "нова администрација која долази крајем 2008. одлучи да ли ће одржати апсурдну и нелегалну политику против Кубе" или ће решити да се разговором "на равној нози" ублажи сукоб између две земље.

Одговор из Вашингтона стигао је за мање од једног сата: "Једини дијалог који Кастро треба да подстакне, рекао је портпарол Стејт департмента, јесте дијалог са кубанским народом."

Премда Раул Кастро одбија намеру Хаване да "било коме одашиље било какве сигнале", привремени вођа одабрао је два цитата свога брата за  крај јавног наступа пред око сто хиљада људи. 

И ако Совјетски Савез нестане са мапе, кубанска револуција остаће социјалистичка, рекао је Фидел 26. јула 1989. говорећи у истом граду у коме је пре два дана слављенички говор имао његов брат. Тек  2000. године је дефинисао да је "Револуција осећај за историјски моменат да се промени све што треба и мора да се мења".

Између једне и друге опције, Куба бира, како се тумачи, пут средине, тако да не подрије ниједан социјалистички принцип, а да променама обезбеди бољу производњу и бољи живот својих грађана, од којих неки, како говоре независни извештаји са лица места, буквално гладују.

Сам Фидел Кастро, из болничке собе, на неидентификованом месту, прати и коментарише догађаје у свету и подржава самокритику свог млађег брата када је реч о сузбијању корупције и потрази за бољим животом становништва. 

Наметнути или спонтани симболи играју значајну улогу на  револуционарном путу изолованог острва. Тако се данас подсећа да се Фидел Кастро последњи пут у јавности појавио за револуционарни празник када је одржао два дуга говора и када је поручио северном суседу "да се не брине, јер не намерава да задржи своје вођство до стоте године живота". После четири дана објављено је да је због крварења подвргнут стомачној операцији и да се овлашћења шефа државе преносе на његовог брата Раула. Многе свечаности и прославе тада су одложене, како би се пружила прилика да се вођа опорави и лично појави на њима. Годину дана после операције Дан Револуције први пут се прославља без Фидела на главном митингу. Он се, како се да видети из коментара које објављује званични орган комунистичке партије дневник "Гранма", посветио размишљањима о глобалнијим питањима. Убеђен је да ће поједини револуционари из Латинске Америке, попут његовог духовног наследника Уга Чавеса, успети да обједине прогресивни блок у борби против" северноамеричке тираније". Чак и ако не поживи сто година.