Николић: Неправда не сме бити заборављена

Широм Србије је комеморативним скуповима обележена петнаестогодишњица од агресије НАТО-а на СР Југославију. У 78 дана бомбардовања које је почело 24. марта 1999. неколико минута пре 20 часова, када је прва ракета погодила радарску станицу на Црвеном рту код Бара, а завршило се око 13 часова 10. јуна дејствовањем НАТО авијације у околини Косовске Каменице, погинуо је или нестао 1.031 припадник војске и полиције, рачунајући и страдале у борбама против ОВК, које су претходиле бомбардовању. Број цивила страдалих у агресији НАТО-а не зна се тачно, а процене су да их је било између 2.000 и 3.500.

„Од мене не очекујте да заборавим шта се дешавало за време агресије на Србију, 78 дана и ноћи. Ни то да су ваздушне снаге НАТО-а, 30. маја, на дан верског празника Свете Тројице и велике недељне пијаце, са четири пројектила бомбардовали мост на Великој Морави”, рекао је председник Србије Томислав Николић у Варварину, приликом полагања венца на спомен-обележје, преноси Танјуг.

Николић је подсетио да је тада погинуло десеторо људи, да је 17 тешко, а више десетина лакше рањено. Он је истакао да до сада нисмо чули искрено извињење за то безобзирно ракетирање моста на верски празник.

Венац на спомен-обележје погинулим војницима, полицајцима и грађанима Врања и околине положио је министар одбране у техничкој влади Небојша Родић, истакавши да смо заједно овде да покажемо да памтимо, да се сећамо и да поштујемо жртве. „Дан сећања је прилика да се не заборави ниједан од око 3.500 наших убијених суграђана, односно дан да се сетимо сваког од 12.500 рањених и повређених”, рекао је Родић, а преноси Танјуг.

У касарни „Стефан Немања” у Рашки, на спомен-обележје где су имена 60 страдалих припадника ове јединице, положио је венац начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић, иначе ратни командант 37. моторизоване бригаде.

– Сви јунаци пали у одбрани отаџбине подвижници су правде и бранитељи истинских вредности. Њихова жртва је света. Ако желимо да из историје нешто научимо, она мора бити непристрасна и истинита. Наша обавеза је да не пристанемо на искривљену слику историјских догађаја и да никада не заборавимо жртве НАТО агресије 1999. године, чијим се сенима клањамо – казао је начелник Генералштаба, преноси наша дописница из Новог Пазара Славка Бакрачевић.

На Космет је за 78 дана агресије НАТО-а, по незваничним подацима, бачено 10 тона бомби са осиромашеним уранијумом, а нестало је око 2.000 Срба и неалбанаца. Ваздушни удари су били засновани на примени матрице „слободан избор циља”, а посебно је гађана Метохијска котлина, и то не само касетним бомбама већ и бомбама са осиромашеним уранијумом.

Ваздушне операције НАТО снага које су немилосрдно гађале и војне, али и цивилне циљеве, довеле су до тога да је на Космету по званичним подацима, чак 200 пута повећан број оболелих од карцинома, не само у српским, већ и у албанским срединама. Данас, 15 година касније, према званичним подацима УНХЦР на Косово се вратило 24.000 расељених, а незванични подаци говоре да је од тога једва 10 одсто Срба, пише наша дописница из Косовске Митровице Биљана Радомировић.

– Обележавајући 15 година од НАТО бомбардовањами се пре свега поклањамо жртвама. Никада их нећемо заборавити, као ни оне који су бранили државу тих месеци – поручио је јуче градоначелник Новог Сада Милош Вучевић на комеморативном скупу поводом Дана сећања на жртве бомбардовања.

У центру Прокупља, где се налази споменик жртвама, јуче су парастос страдалима одржали свештеници Цркве Светог Прокопија, а сећања на јуначко држање Топличана евоцирао је Ратко Зечевић, тадашњи начелник Топличког округа и активни учесник ратних збивања од 1990. године.

Родбина страдалих на комеморативном скупу у Врању  (Фото Министарство одбране)

Овај крај, где топличка долина представља најкраћи коридор за излазак на Косово и Метохију, бомбардован је непрестано, дању и ноћу. Агресор је побио на десетине цивила, жена и деце, међу којима и деветомесечну девојчицу Бојану у селу Мердару, која је страдала заједно са оцем, у његовом наручју, пред кућом, пише наш дописник из Прокупља Драган Борисављевић.

Цвеће на спомен-обележје у кругу касарне „Расина” су положили представници Градске управе Крушевца, са градоначелником Братиславом Гашићем на челу, делегација Расинског управног округа, коју је предводио начелник Бранислав Весић, делегација гарнизона Војске Србије у Крушевцу, представници 125. моторизоване бригаде, више удружења бораца, резервних војних старешина. За 78 дана НАТО агресије из Расинског управног округа убијене су 52 особе, разорене фабрике, уништене куће, подсећа наш дописник из Крушевца Раде Станковић.

Представници Нишавског округа, града Ниша, Војске Србије и полиције, као и бројних удружења грађана и чланови породица страдалих, положили су јуче цвеће на спомен-обележје у Нишу. У овом граду током бомбардовања погинуло је 56 људи, међу којима је била и жена пред порођајем. Само у једном дану, 7. маја 1999, на град је бачено тридесетак разорних ракета и великих бомби, а први пут на Србију тога дана просут је смртоносни товар од неколико десетина контејнера са више стотина касетних бомби, јавља наш дописник из Ниша Тома Тодоровић.

Комеморативни скуп организован је јуче поводом Дана сећања на жртве бомбардовања и у Зрењанину, као и у другим градовима и местима широм наше земље, док је у Старој Пазови откривено спомен-обележје страдалима у НАТО агресији.

Код крајпуташа у парку у Чачку, подигнутог палим борцима и цивилним жртвама ратова 1991–1999, јуче је служено подушје и одата почаст браниоцима Србије. Током агресије НАТО на нашу земљу, живот за отаџбину дала су дванаесторица војника из Чачка који су погинули углавном на положајима у Метохији, док је у граду од непријатељских бомби страдало шесторо цивила.

Д. И. 

----------------------------------------------

Дачић: Ако заборавимо историју поново ћемо је преживети

„Народ који заборавља своје жртве и своју историју, осуђен је да је поново преживљава. Морамо да чувамо сећање на све оне који су бранили нашу земљу”, рекао је премијер Србије Ивица Дачић после полагања венца на спомен-обележје „Гласник” на брду Стражевица поред београдске Раковице.

Дачић је рекао да се ове године у међународној заједници више говори о правном оквиру за бомбардовање СРЈ, чега није било 1999. године. „Данас Србија води политику која покушава да мирним путем реши све проблеме са којима се суочавамо, и дај боже да се овакве ствари више никада не понове у нашој историји”, казао је Дачић и додао да је држава у обавези да брине о породицама погинулих.

Председник Владе Србије истакао је да су сећање на прошлост и извлачење поука из ње, саставни део будућности, а овај дан служи да се она не заборави. Венце на споменик су положили председник Скупштине Србије Небојша Стефановић и рођаци погинулих припадника 210. батаљона Везе Војске Југославије – заставника Властимира Лазаревића и Владимира Вујовића.Церемонији су присуствовали и министри саобраћаја и здравља, Александар Антић и Славица Ђукић-Дејановић.

После интонирања државне химне и минута ћутања, јереј Ненад Ђурђевић одржао је помен жртвама НАТО бомбардовања 1999. године.

Бета

----------------------------------------------

Сећање на жртве у Београду

На спомен-обележје војницима Гардијске бригаде Војске Србије и пацијентима КБЦ „Др Драгиша Мишовић” венац је положио Синиша Мали, председник привременог органа Београда. Венце су положили и представници Војске Србије, КБЦ „Драгиша Мишовић”, породице настрадалих, Атлетски клуб „Маратон мира – Видовдан 99”, ђаци Медицинске и Техничке школе и Девете београдске гимназије.

Клинички центар ракетиран је 20. маја 1999. године, 50 минута после поноћи, а у нападу је погинуло седам војника и три пацијента.

На Споменик жртвама рата и браниоцима отаџбине од 1990. до 1999. године венац је положио Никола Никодијевић, члан привременог органа. Венце на споменик на Савском тргу положили су и представници бројних удружења ратних војних инвалида.

На гроб Милице Ракић у Батајници и на Спомен-обележје „Зашто” у Ташмајданском парку венац је положио Андреја Младеновић, члан привременог органа Београда.

Б. Х.

----------------------------------------------

Вулин тражи од УН извештај о последицама бомбардовања

Лепосавић – Министар за Косово Александар Вулин затражио је од Уједињених нација (УН) да објаве извештај о последицама бомбардовања Србије осиромашеним уранијумом 1999. године. Он је поручио да држава Србија мора да донесе закон о правима бораца и њихових потомака, да захвали свима који су је на овај дан и свих ових дана бранили и чували.

Градоначелник Лепосавића Драган Јаблановић позвао је Србе на јединство и поручио да они желе да остану на Косову. 

Бета