Обама убеђује ЕУ да Русији уведе оштре санкције

САД и Европа су „уједињене у томе да Русију натерају да плати за своје поступке”, изјавио је  амерички председник Барак Обама у Хагу, где је стигао са циљем да европске савезнике убеди да прошире и пооштре санкције према Москви због присаједињења Крима Руској Федерацији.

„Европа и Америка су уједињене у подршци украјинској влади и украјинском народу”, рекао је Обама после разговора са холандским премијером Марком Рутом.

Обама је званично дошао у Европу да би учествовао на Самиту о нуклеарној безбедности, на чијим ће се маргинама одржати и састанак Групе седам најразвијенијих држава света. Незванично, шеф Беле куће ће пробати да европске скептичне партнере убеди да је нужно да се Кремљ оштрије казни због политике према Криму и одврати од истог сценарија са југом и истоком Украјине.

САД су већ на своју црну листу ставиле 31 руског званичника и бизнисмена блиског председнику Русије Владимиру Путину, при чему је Бела кућа водила рачуна да не повреди интересе америчке економије. Ипак, Обама жели да са санкцијама иде даље и прети мерама упереним против кључних сектора руске економије, укључујући енергетску индустрију.

Руским службеницима и бизнисменима на америчкој црној листи замрзнут је новац на рачунима у америчким банкама и забрањено им је пословање са америчким компанијама.

Руска банка СМП је јуче истакла да откако је Вашингтон прошле недеље наметнуо санкције за Русе блиске Путину, њени клијенти су повукли око девет милијарди рубаља (248 милиона долара). СМП је у власништву браће Бориса и Аркадија Ротенберга, блиских Путину. Банка Росија, чији је директор и највећи деоничар Јури Ковалчук, такође близак председнику и такође на америчкој црној листи, замолила је клијенте да се суздрже од трансакција у страној валути.

Европске земље показују већу суздржаност, јер би тешке економске санкције против Русије и њима могле да се врате као бумеранг. Санкције би погодиле пословање европских компанија и улагача у Русији, као и међусобну трговину и европско снабдевање руским гасом.

Немачка канцеларка Ангела Меркел је изјавила да ће ЕУ наметнути економске и финансијске санкције Русији ако Москва настави са освајањем делова Украјине. Министар спољних послова Велике Британије Вилијам Хејг позвао је на најшире санкције и трајно искључивање Русије из Г-8, али је, како примећује „Фајненшел тајмс”, прави британски став далеко блажи. Премијер Велике Британије Дејвид Камерон такође је позвао на нови круг санкција према Кремљу и позвао Европљане да подједнако поделе тешкоће до којих ће доћи услед руске одмазде.

Међутим, Камеронова и Хејгова оштра реторика дошли су после „процурелих” докумената британске владе у којима се јасно ставља до знања су руски олигарси много уложили у некретнине у Лондону и лондонски финансијски центар „Сити”. Повлачење тог новца веома би штетило и британским интересима. Руси чине и 15 до 30 одсто клијентеле офшор компанија на Британским девичанским острвима.

Париз је свестан да је Русија потребна Западу због решавање кризе у Сирији и утицаја на Техеран. Французи имају уговор вредан 1,2 милијарди евра за градњу два брода за руску морнарицу, од којег зависе стотине радних места Француза. После Немачке и Италије, Француска је у ЕУ највећи извозник у Русију и највећи страни инвеститор у руском финансијском сектору, углавном захваљујући партнерству француске баке „Сосијете женерал” и „Росбанке”. „Оша”, француски ланац малопродаје, највећи је страни послодавац у Русији.

Пољска заговара санкције према Москви, али и зависи од руског гаса и нафте, што је чини лаком метом руске освете. Пољски премијер Доналд Туск је изјавио да пољска економија послује са Истоком и да морају да „пронађу решење тако да не униште економије Европе и Пољске”. Италија, такође због зависности од руског гаса (32 одсто укупног увоза) и улагања италијанских компанија у Русију, није одушевљена санкцијама, али би могла да попусти услед притиска САД, које су међу њеним највећим савезницима.

Коначно, Меркелова јесте коментарисала Путинов „закон џунгле”, али се верује се ће Берлин пре остати при овој оштрој реторици него што ће преузети следећи корак. Око 300.000 радних места у 6.000 компанија у Немачкој зависе од трговине са Русима. Извоз у Русију вредео је 36 милијарди евра прошле године, а увоз из Русије – 40 милијарди евра. Русија није међу највећим увозницима немачке робе, али је на значајном 11. месту, па би руска забрана увоза немачких производа могла да штети немачком бизнису. Зато само један од пет анкетираних Немаца подржава оштрије санкције према Москви.

----------------------------------------------

МСП без објашњења

У Министарству спољних послова Србије нису могли да кажу који је то „познат и непромењен” став Србије о догађајима у Украјини који се помиње у саопштењу министарства од петка. Приметно је да се Београд уопште не опредељује поводом руске анексије Крима и да јавност није чула ниједно званично мишљење о легалности и легитимности ове акције. У поменутом саопштењу, међутим, министарство је тврдило да је став Србије о Украјини „познат и непромењен”. Министарство није имало одговор на питање „Политике” шта то тачно значи.

У поменутом саопштењу министар спољних послова Иван Мркић је казао и то да „чим буде оформљена нова влада, прецизније ће бити изнети ставови, који ће као и до сада бити засновани на међународном праву и универзално прихваћеним принципима који регулишу међународне односе”.

После тога је и први потпредседник владе Александар Вучић казао новинарима да српски став према дешавањима у Украјини мора да буде и биће потпуно одговоран и да га неће доносити техничка влада. Вучић је додао и да ће Србија поштовати своје обавезе на путу ка ЕУ, али и да неће имати непријатељски став према Русији.