Николић: За Србију више нема ратовања

БЕЧ – Председник Србије Томислав Николић поручио је данас на свом Твитер профилу да је Аустрија била узор Србији у стварању модерне државе, и да нас је историја много чему научила, укључујући то да ниједан народ не треба да се стиди онога што је неко учинио у његово име.

„За Србију више нема ратовања”, поручио је председник Николић током званичне посете Аустрији.

„Историја нас је много чему научила. Ниједан народ не треба да се стиди онога што је неко учинио у његово име. Ратови су однели трећину нашег становништва, изменили су нашу генетску структуру, а нисмо добили оно што нам је припадало, иако смо били на страни победника. Зато за нас нема ратовања”, навео је Николић.

Он је истакао да Србију чекају реформе, рад на унапређењу институција и стварање услова за бољи живот грађана.

Николића, који борави у дводневној званичној посети Аустрији, уз највише војне и државничке почасти, у бечкој палати Хофбург, дочекао је председник Аустрије Хајнц Фишер.

Након званичне церемоније два председника су почели разговоре, а потом је планиран наставак уз присуство две државне делегације, после чега ће се Фишер и Николић обратити новинарима.

----------------------------

Председник Николић у аустријском парламенту

БЕЧ – Председник Србије Томислав Николић разговарао је данас у аустријском парламенту са председницом скупштине Барбаром Прамер.

Николић је, после разговора са председником Аустрије Хајнцом Фишером, наставио је посету Бечу састанком у парламенту са председницом скупштине и шефовима посланичких клубова.

Николића је у здању парламента дочекала Прамерова, након чега се председник Србије уписао у књигу гостију.

На састанку, који је потом одржан, присуствовали су представници свих парламентарних странака.

Николића је јутрос почео посету Аустрији, где је дочекан уз највише војне и државничке почасти. Николић се прво срео са председником Аустрије Хајнцом Фишером.

Посети се придаје велики значај у Аустрији, а домаћини привремено затварају улице којима се креће колона српске делегације, што је у Бечу обичај само у случају посета високих званичника великих земаља.

Осим председника Томислава Николића, у делегацији Србије налазе се министар спољних послова Иван Мркић, амбасадор Србије у Аустрији Перо Јанковић, саветници председника Републике Марко Ђурић, Станислава Пак Станковић и Јасмина Митровић Марић.

Николић: Србија ће задржати слободно тржиште у Русији

БЕЧ – Председник Србије Томислав Николић разговарао је данас после подне у Бечу са представницима великих аустријских фирми које су присутне у Србији, којима је поручио да ће Србија задржати слободно тржиште у Руској Федерацији, што је велика шанса за инвеститоре.

Он је, обраћајући се члановима управних и извршних одбора Страбаг-а, Пор-а, Ерсте банке, Рајфајзенбанке, Капш-а, УНИQА, казао да ће се, у време када су односи ЕУ и Русије доспели у непријатну фазу, Србија задржати потпуну неутралну позицију.

„То је наша и ваша велика шанса”, поручио је он представницима фирми које имају инвестиције у Србији у висини од више од 500 милиона евра и запошљавају око 6.000 људи.

Србија је, према његовим речима, извршила приватизацију веома брзо, и по његовом мишљењу, веома лоше, али је то остало иза нас и то је прошлост.

Николић је додао да ће нова влада издвојити фонд за субвенционисање инвестиција, како домаћих, тако и страних.

Србија је, како је подсетио, отворила преговоре са ЕУ, и то тече у темпу који одређује ЕУ.

Нилколић је истовремено оценио да то „не гарантује улазак пре шест до осам година од данас”, али гарантује инвеститорима да ће законодавство у Србији бити из дана у дан боље.

Он је најавио да ће власти у Србији драстично убрзати администрацију везану за инвестиције.

Такође је указао да су до сада подржаване инвестиције у инфраструктуру, али да ће се од сада тражити инвестирање у привреду.

„Сигурно сте се уверили да су наши радници добро обучени, да им недостаје посао, и да су спремни да добро раде да би посао сачували”, казао је Николић.

Он је истакао да су политички односи Србије и Аустрије веома стабилни и да не постоји начин да буду нарушени.

„Србија је покретач држава на Балкану. Од српског става зависи како реагују и остале државе у региону, чак и оне које су већ чланице ЕУ”, указао је Николић, додајући да Србија има пријатеље широм света, али да сама нема довољно производа за та тржишта.

Са ново владом ћете моћи да пронађете заједнички језик, изразио је уверење председник Србије.

Представници аустријских компанија изнели су своја искуства на српском тржишту и информисали се о даљим могућностима за проширење и побољшање пословања.

Николић обишао манастир где су штампана дела на српском

БЕЧ – Председник Србије Томислав Николић обишао је данас у Бечу манастир мехитариста, у којем су штампана капитална дела на српском језику.

У манастиру са га дочекала јерменска деца са хлебом и сољу. Николић је манастиру поклонио репринт Душановог законика.

Председника Николића и делегацију у којој су били министар спољних послова Иван Мркић, амбасадор Србије у Аустрији Перо Јанковић, саветници председника Републике Марко Ђурић, Станислава Пак Станковић и Јасмина Митровић Марић, кроз манастир водио је старешина отац Паулус.

Он је високим гостима пренео историју манастира, посебно ону везану за штампарију.

Такође је Николићу показао оригинална дела Вука Караџића.

Јерменски католички ред мехитариста основао је 1701. године у Истанбулу свештеник Мехитар фон Себасте, са жељом да штампа књиге битне за јерменску културу, која је у Османском царству била под тешким репресалијама.

Мехитаристи због тога бивају приморани да напусте Истанбул и да се преселе у Венецију, одакле један део реда 1773. године одлази у Трст, а потом 1810. године у Беч.

Исте године од аустроугарских власти добијају и дозволу да се трајно населе у главном граду монархије и добијају привилегију да оснују штампарију.

Осам година касније тадашњи главни цензор Аустро-Угарске и директор Националне библиотеке Царства, Словенац Јернеј Копитар, прибавља штампарији сва права, која ће она искористити да набави слогове за оригинална писма 41 језика.

Међу првима је штампала дела Вука Стефановића Караџића, за која је излила слова по његовој идеји.

У штампарији су штампани Вуков речник, његове збирке народних песама, његов превод Новог завета, а нешто касније, 1847. године и Горски вијенац под непосредним надзором аутора, Петра Петровића Његоша.

Штампарија је активно радила све до 1999. године.