Неће да буду ђубретари

Крагујевац – У ЈКП „Чистоћа” дошло је до протеста групе радника који желе да раде, али не као смећари. Они су одбили да потпишу анекс уговора о раду, наводећи да је у питању својеврсна деградација.

Реч је о тридесетак возача камиона и руковаоца грађевинским машинама, који су прешли у „Чистоћу” када је њихова матична фирма „Нискоградња”, почетком прошле године, престала да ради.

Директор „Чистоће” Дејан Раонић, пак, тврди да није имао избора, објашњавајући да је у фирми коју води престала потреба за послом који су обављали возачи и руковаоци машинама.

– У великој сам дилеми. По закону, могу да их отпустим ако не потпишу анекс уговора и одбију понуђени посао. Друга варијанта је да их вратим у „Нискоградњу”, али та фирма је пропала и данас постоји само на папиру. Зато сам их послао на десетак дана одмора, док не нађемо неко решење. Знам да им није лако, али ја у овој фирми, која је, такође, у проблемима, не могу да им дам посао који не постоји, не могу да их плаћам а да не раде ништа. Можда је посао смећара за њих испод части, али мени смећари недостају – каже Раонић, наводећи да је плата хигијеничара у рангу са платом возача, између 35.000 и 40.000 динара.

И радници који протестују су, такође, у дилеми. Уколико би одбили да прихвате посао смећара, била би, кажу, угрожена њихова егзистенција. С друге стране, распоређивање на нова радна места, која подразумевају пражњење контејнера, испод је квалификација које имају.

– Немамо ништа против смећара, они обављају частан посао, али ми, једноставно, за то нисмо квалификовани. Са спремом коју поседујемо, мислимо да то није посао за нас, јер смо се обучавали за одржавање улица и путева – каже радник Игор Миљковић, наводећи да су возачи и руковаоци грађевинским машинама „преварени”, пошто им је приликом преласка из једне у другу градску фирму речено да ће обављати исте послове.

Проблем вишка радника у „Чистоћи” настао је почетком прошле године, када је ЈКП „Нискоградња” практично угашено због огромних дугова према подизвођачима радова.

Раднике „Нискоградње” преузеле су друге градске фирме, а највећи број је завршио у „Чистоћи”. На списку „Нискоградње”, од укупно 250 радника, остало је свега њих двадесетак.

„Чистоћа”, у коју је прешло око 117 радника, истог момента се суочила са проблемима. Без обзира што је преузела механизацију и делатност пропале фирме, „Чистоћа”, која данас има чак 390 запослених, није успела да амортизује изненадни „удар” вишка радника.

Пре свега зато што локална управа, као оснивач свих јавних и комуналних предузећа у граду, није обезбедила средства за одржавање градских улица и сеоских некатегорисаних путева.

– На то се надовезала и блага зима, па за оне који су радили на одржавању улица и путева уопште није било посла. Истовремено, и нас притискају дугови према добављачима. Данас нико неће да вам да гориво џабе, а ми своја потраживања не можемо да наплатимо. У таквој ситуацији, мислим да је боље сачувати предузеће, да не завршимо као „Нискоградња”, а да радницима понудимо оно што има да се ради – каже директор „Чистоће” Раонић, наводећи да су потраживања овог предузећа већа од дугова (350 милиона наспрам 300 милиона динара).

Практично, пропаст једне фирме проузроковала је проблеме у другој, а локална управа која је свему томе кумовала, и сама је запала у потешкоће због слабог прилива средстава у буџет.

Иначе, буџетска средства су за многа градска предузећа, ако не једини, онда свакако највећи извор прихода. Без новца из „градске касе” и сигурних послова које наручује локална управа, сва градска јавна и комунална предузећа су у великим проблемима.

У синдикату кажу да ће учинити све да помогну прекобројним радницима „Чистоће”, али додају и да послодавац има право да запослене, по потреби, размести на друга радна места. То отвара многа питања, нарочито у околностима када је у Србији без посла готово милион становника.

Да ли одлука зависи искључиво од „празног џепа”, или радници, са одређеним квалификацијама, имају право да инсистирају на послу за који су се школовали.