Лагани опоравак државних компанија

Можда би заиста требало размислити о посебном "признању за друштвену одговорност" које би било додељено ономе или онима у ЕПС-у и НИС-у који су на новинарско питање о зарадама њихових челника рекли "но пасаран". Јер на овим летњим врућинама многима би од бројки вероватно озбиљно позлило или би им бар изазвале мучнину. Иницијатива би требало да потекне лично и у знак "гриже савести" од новина које су "друштвено неодговорно" и уз то "неваспитано" завиривале у туђе џепове, потресајући домаћу јавност цифрама из директорских и коверти председника управних одбора јавних предузећа. Наивно сматрајући да су у јавним компанијама и плате јавне.

Први резултати

Шалу на страну. Док су високе зараде о којима се писало протеклих недеља, један од одговора на питање "зашто се воде толике међупартијске битке која ће државна компанија којој партији припасти и ко ће где сместити своје кадрове" и док влада једва одлучи да, сем најављеног, а још нерасписаног, тендера за купца НИС-а, крене у избор саветника за приватизацију Јата, убеђујући нас да ЕПС треба да остане државна компанија, стигла је и редовна "Анализа пословања јавних предузећа", која се за владине потребе, једном годишње, од 2001, ради у Републичком заводу за развој. На основу података НБС, обрађених финансијских, односно извештаја о пословању за претходну годину.

Анализа објављена у истоименој публикацији потврдила је још једном несумњив и велики утицај јавних предузећа на укупно пословање привреде и њихово велико учешће у свим привредним показатељима, али и донела добре вести: да се "посрнули џинови", који су, како је изгледало, сами појели себе, ипак, придижу на ноге и то занимљиво, неки и брже и успешније од остатка привреде.

У 17 ове године анализираних јавних привредних предузећа ради 108.845 људи, или сваки десети запослени у привреди Србије, она су прошле године заједно остварила 801,7 милијарди динара укупног прихода или 16,7 одсто збирног привредног, 44,7 милијарди динара нето добити што је 15,7 одсто добитка целе привреде, али и 13,4 милијарди динара губитака или 7,6 процената од укупног привредног минуса. Анализа потврђује да оно што је, ма како изгледало мало и споро, предузето протеклих година на реструктурисању јавних предузећа и улагања пре свега у текуће одржавање и модернизацију капацитета и опреме, ипак даје резултате.

Већи дуг од потраживања

Пре свега, јавна предузећа, посматрано збирно као и привреда, прошлу годину су завршила као добиташи и још су рентабилнија од остатака привреде – остварена добит им је три пута већа од губитака (у привреди за 60,9 одсто), док је губитак смањен за 45,8 одсто (у привреди за 25 процената), финансијски резултати у редовном пословању су им позитивни, забележили су натпросечну продуктивност и солвентно пословање.

О позитивним помацима у пословању јавних предузећа у протеклих пет-шест година говори и показатељ да је у периоду од 2001. до 2006, континуирано смањивано учешће у бруто домаћем производу њихових губитака са 3,5 у 2001. на 0,6 процената у 2006. години, односно повећаван удео добити са 0,1 на 2,1 одсто.

Појединачно гледано, од њих 17 лане је чак 14 јавних предузећа остарило добит: Електропривреда Србије, Електромрежа Србије, НИС, Србија гас, Транснафта, Јат ервејз, Аеродром Београд, ПТТ саобраћаја Србија, Телеком Србија, Скијалишта Србије, Србијашуме, Војводинашуме, Србијаводе и Воде Војводине. Ипак, чак 93,9 одсто укупне добити ЈП књиже само четири, логично, највеће државне фирме: ЕПС (16,3 милијарде), Телеком (14,8 милијарди), НИС (6,9 милијарди) и ПТТ (4 милијарде динара).

На листи губиташа су три јавна предузећа. Од укупно 13,4 милијарде динара губитака јавних предузећа половина иде на душу Железнице – 7,2 милијарде динара, иако је мањак у каси овог предузећа у односу на претходну 2005. годину смањен за 8,7 милијарди динара. Остатак губиташког терета носе Путеви Србије – 4,4 милијарде и Предузеће за подземну експлоатацију угља Ресавица 1,8 милијарди динара.

Међутим, вишегодишњи кумулирани проблеми у функционисању још стоје за вратом јавног привредног сектора који и даље гуши недовољна ликвидност, висока задуженост, вишак радника и неадекватна квалификациона и старосну структура запослених, указује се у анализи Завода за развој.

Иако су отписом или репрограмом дугова, обавезе ових јавних предузећа у укупним обавезама привреде опале, према подацима за 2006. годину, на рачун јавних предузећа бележи се готово петина (18,2 одсто) обавеза привреде. Поређења ради, у првој анализираној 2001. години дугови јавних компанија чинили су четвртину укупног дуга привреде.

Обавезе су сконцентрисане у четири јавна предузећа, чак 74,8 одсто: НИС –34,5 одсто (Србијагас 5,2, НИС а.д. 29,4, Транснафта 0,002 одсто), ЕПС – 30,1 одсто (Електропривреда 27,8, ЕМС 2,4), Железнице (10,6) и Путеви Србије (10,2 процента). Реч је углавном о дугорочним обавезама, у којима највеће учешће имају ЕПС и НИС. Посматрано појединачно, најзадуженији су Јат и ПЕУ Ресавица који немају сопствених извора или, јасније, немају капитала и укупне обавезе су им веће од вредности обртне имовине 4,9, односно 5,2 пута. Следе их Србијагас коме су обавезе 2,8 пута веће од капитала и два пута надмашују вредност обртне имовине и НИС, са обавезама 1,8 пута већим од капитала и 1,4 пута од обртне имовине.

Укупне обавезе превазилазе вредност обртне имовине код Путева Србије чак 45 пута, Скијалишта, Телекома, Аеродрома, Железница, ЕМС-а и ЕПС-а.

Јавна предузећа чак 27 пута више дугују него што потражују. Већи дуг према добављачима од потраживања од купаца и корисника услуга имају 11 од 17 анализираних предузећа: Скијалишта чак 36 пута, али и ПЕУ Ресавица, НИС, Србијагас, Железнице, ЈАТ, Аеродром, Телеком

Дубља анализа показује да најизраженију неликвидност имају Путеви Србије који не могу да измире готово целокупне обавезе 99,9 одсто, али и ПЕУ Ресавица (83 одсто ), Железнице Србије (74 одсто) и Јат (77 одсто), док краткорочне обавезе могу да сервисирају Транснафта, Аеродром Београд, ПТТ, Војводинашуме, Србијаводе и Воде Војводине.