Шац методом до уштеда

Транспарентност Србија затражила је од Електропривреде Србије копију документа, односно информације, на основу којих је руководство ЕПС закључило да ће „кроз процес корпоративизације ЕПС-а (да одговорност добије своје име и презиме), бити остварене уштеде од 36 милиона евра годишње. Интересовало их је како је в. д. директора Александар Обрадовић дошао до тих података, уз молбу, да им достави ту анализу.

Транспарентност је, такође, затражила и објашњење о начину увођења јавности у управљање ЕПС-ом и његових зависних предузећа и (п)опис информација за које до сада ЕПС и његова зависна предузећа нису имала законску обавезу да објављују, а коју ће добити, пошто буде извршена корпоративизација.
Од ЕПС-а, међутим, ни писма ни разгледнице. То је потврдила и Транспарентност пре два дана саопштивши да није добила документа на основу којих би се сагласиле процене да ће се корпоративизацијом годишње уштедети ни мање ни више него 36 милиона евра. Уместо тога у одговору ЕПС-а, наведено је да су изјаве директора Обрадовића, о уштеди од 36 милиона евра годишње, „оцене директора на основу његове личне анализе показатеља из рада и пословања, у складу с личним ставом и знањем, а не резултат садржан у неком документу”.

– Надамо се да је ово био само начин да ЕПС избегне достављање тражених докумената, а да они у стварности постоје. Не желимо, наиме, да верујемо да би директор напамет, „на основу личне анализе показатеља”, износио тако громогласне најаве о ефектима корпоративизације”, указала је Транспарентност.

Подаци о дневним губицима ЕПС-а коју је в. д. последњих месеци понављао као мантру, покушавајући да највероватније притисне владу и ресорно министарство да на дневни ред што пре ставе одлуку о промени статута ЕПС-а како би оно из јавног предузећа што прешло у а. д. доведени су сада у питање.

Јер, ко осим директора, који је сам изводио рачуницу о губицима, може да зна колики су заиста. И да ли су којим случајем већи или мањи.

Ова лична анализа в. д. директора такође би могла довести у питање и веродостојност финансијских извештаја ЕПС-а за прошлу годину, према којима је ово предузеће лане остварило најбоље финансијске резултате у последњих седам година и забележио профит од око 19 милијарди динара.

ЕПС је тако заузео друго место у Србији по износу добити у 2013, одмах иза Нафтне индустрије Србије, говорио је Обрадовић.

Тренутно се на сајту ЕПС-а може наћи финансијски извештај ревизора за 2012. (и претходне) године, па се с правом поставља питање ко је потврдио да су пословни резултати такви какви се тврде да јесу, ако већ нема извештаја ревизора. И која је рачуноводствена политика коришћена да би се добили овакви резултати. Јесу ли, питају упућени, прецењене залихе или је и ово рађено на основу личне анализе в. д. Обрадовића.

Све ово што је Обрадовић остао дужан да објасни Транспарентности, па и свима нама који плаћамо струју, може се објаснити и као његово самоиницијативно учествовање у предизборним активностима странке чији, колико је познато није члан, али је био у њеним органима да би своју функцију замрзао када је именован на место директора.

Ако би дневне уштеде ЕПС-а заиста могле бити 100.000 евра дневно за те паре би Србија сваки дан могла да додели новац за око 50 оних који су на листи чекања за отварање самосталне радње код Националне службе за запошљавање.

Можда је директор ЕПС-а само мало пожурио с изношењем података о дневним уштедама у овом јавном предузећу. Можда је због тога погрешио, а можда и није. То ће се знати за годину дана када се буде обелоданила стварна бројка колико је ЕПС дневно губио, и још важније, када се буде рекло да ће све те губитке морати да плате грађани кроз рачуне за струју.